Mlada košarkaška reprezentacija Srbije je novi šampion Evrope! U desetom meču prvenstva za igrače do 20 godina srpski košarkaši su ostvarili i deseti trijumf, pa su potpuno zasluženo osvojili najsjajnije odličje. U finalu je pobeđena selekcija Španije sa 70:64 (20:21, 17:15, 16:9, 17:19).
Nije to bila lepa utakmica za gledanje, važnost meča učinila je da košarkaši oba tima ne pruže svoj maksimum. Španci su mnogo bolje ušli u duel i već u četvrtom minutu stekli "opipljivih" osam poena prednosti - 4:12. Sledi period katastrofalno loše igre oba tima, a pogotovo momci sa Iberijskog poluostrva nisu mogli da se "sastave". Nažalost, ni srpski košarkaši nisu znali da to iskoriste na pravi način, tako da su u narednih nekoliko minuta napravili seriju od samo 6:0, a trebalo je biti bar 20:0, koliko su "zicera" promašili pod košem rivala. Špance je u igri držao praktično samo jedan igrač, Mark Garsija, koji je pogađao trojke iz svih pozicija i zahvaljujući njemu rival je nekako dobio prvu četvrtinu sa poenom razlike.
Obe ekipe nastavljaju da igraju u grču i drugom kvartalu, utakmica se igra "poen za poen" kao da je reč o odbojci, a ne košarci, timovi se smenjuju u vođstvu, koje najčešće iznosi samo poen ili dva. Na kraju prvog poluvremena sada Srbija vodi sa poenom razlike - 37:36.
Teška, "rovovska" borba nastavlja se sve do pred kraj treće četvrtine. Španci igraju očajno u napadu, ali izuzetno prljavom igrom u odbrani, uz očiglednu naklonost sudija, nekako uspevaju da drže priključak. Ipak, Rebić i Jaramaz trojkama u samom finišu treće deonice "bacaju na pod" rivala i po prvi put srpska selekcija ima značajno vođstvo - 53:45.
Početak četvrte deonice protiče u furioznoj igri naših košarkaša, koji nastavljaju da "terorišu" grogiranog rivala. Fenomenalni Ognjen Jaramaz je nezaustavljiv, pogađa iz svih pozicija i beleži osam uzastopnih poena, a priključuju mu se trojkama Marko Gudurić i Rade Zagorac, pa na oko tri i po minuta pre kraja deluje da su naši rivali pred rezultatskom katastrofom - 67:54.
Međutim, ipak dolazi do dramatičnog finiša. Naši, umesto da nastave da igraju, samo čuvaju loptu i čekaju da isteknu 24 sekunde. Ova katastrofalna taktika umalo da im se osveti, jer i pored slabe igre rival uspeva da napravi seriju od 0:10 i priđe na samo tri poena zaostatka - 67:64. Uspavani selektor Vladimir Đokić tek tada, kada je "dogorelo do nokata" traži tajm-aut, iako je to morao da učini mnogo ranije. Na kraju, ipak hepi-end, Marko Gudurić pravi prodor i pogađa iz "nemoguće" pozicije u poslednjoj sekundi napada, pa na 12 sekundi pre kraja ipak imamo nedostižnih 69:64. Konačan rezultat postavlja sa linije penala Davidovac.
Junak finala, apsolutni lider srpskog tima u najvažnijoj utakmici na prvenstvu bio je Ognjen Jaramaz. Ne samo da je bio najefikasniji igrač, već je ostvario i neverovatnih 10 uhvaćenih lopti, većinom pod košem rivala. Dabl-dabl učinak (19p,10sk) zaista nezapamćen u utakmici ovakvog nivoa za igrača koji igra na pozicijama plejmejkera i beka šutera. Što je najvažnije, Jaramaz je uvek preuzimao odgovornost na sebe u trenucima kada ekipi nije išlo, što je odlika pravih pobednika.
Veoma dobru partiju pružio je i naš centar Dragan Apić (9p, 8sk, 2as, 1ul, 3blk), dok su solidne role ostvarili Zagorac (11p,7sk), Rebić (9p,4sk) i Davidovac (7p, 5sk). Više se očekivalo od našeg najboljeg igrača, Marka Gudurića, koji je bio dominantan u polufinalnom duelu sa Turcima. U finalu, Gudurić je zabeležio 14 poena, uz šest uhvaćenih lopti, ali i uz prilično loš šut iz igre.
Guduriću je pripalo priznanje za najkorisnijeg igrača Evropskog prvenstva u Linjanu, sa prosečnim učinkom od 13,4 poena, 4,1 skokova i 2,4 asistencije po meču. Osim MVP-a, još jedan naš mladi košarkaš našao se u prvoj petorci šampionata i to plejmejker Nikola Rebić.
Ovo je ukupno peta titula na šampionatima do 20 godina za srpske košarkaše. Slavili su još: 1998. (pod imenom SRJ), 2006. kao Srbija i Crna Gora i 2007, 2008 i 2015. kao Srbija. Kao mali kuriozitet, treba izdvojiti činjenicu da su "orlići" uvek bili najbolji kada je Italija bila domaćin (Trapani 1998, Gorica 2007 i Linjano 2015). Preostale dve titule osvojene su u Turskoj (Izmir 2006) i Letoniji (Riga, 2008).
Srbija nikada nije poražena u finalu, a sem pet zlatnih medalja ima i tri bronze iz 1996, 2005 i 2014.
