Još jedan veliki uspeh srpskog sporta, nova medalja za naše u 2017. godini. Posle bronze vaterpolista na Svetskom prvenstvu i odbojkaša na Evropskom, pa nedavnog srebra košarkaša na šampionatu "Starog kontinenta" i srpske odbojkašice naći će se na pobedničkom postolju na prvenstvu Evrope u Azerbejdžanu i Gruziji.

Srpkinje su deklasirale Tursku u polufinalu sa 3:0 (25:17, 25:12, 25:21) i tako obezbedile srebrno odličje, a sutra će se "potući" sa Holanđankama za zlato.

Srbija je potvrdila epitet najuspešnije male zemlje sveta u kolektivnim sportovima. Država sa svega sedam miliona stanovnika, pritom ekonomski vrlo slaba, sportsko je čudo - jedina koja može po rezultatima da se meri sa džinovima kao što su SAD, Rusija i Kina.

Dobri smo i u individualnim sportovima, setimo se samo ovogodišnjeg svetskog zlata džudiste Nemanje Majdova, dva zlata tekvondoistkinja na Svetskom prvenstvu, više medalja kajakaša, strelaca i drugih naših sportista. Ipak, činjenica je da uspesi u kolektivnim sportovima imaju posebnu težinu i da su najbolji pokazatelj sportskog talenta neke nacije.

Pobeda protiv Turske bila je možda i naš najlakši meč na šampionatu, bar u prva dva seta. Posle izuzetno ubedljive pobede protiv Belorusije u četvrtfinalu, delovalo je gotovo nemoguće da naš nacionalni tim tako nešto ponovi, a ponovilo se, i to još strašnije po rivala, koji će dugo pamtiti katastrofu i imati noćne more pri evociranju neprijatnih uspomena iz Bakua.

Turkinje su se provele "kao bose po trnju" u okršaju sa razgoropađenim "orlicama". Ekipa koja je u četvrtfinalu deklasirala sa 3:0 branioca titule Rusiju, protiv supermoćne Srbije delovala je kao neki pionirski tim koji pokušava da se nadmeće sa seniorskim.

Već od samog početka meča naše su delovale autoritativno na terenu, odmah su stavile do znanja Turkinjama da od finala za njih neće biti ništa. Ekspresno su "orlice" došle do 5:1, zatim 10:4, prednost je rasla iz minuta u minut (17:9, 20:11), rivalke nisu znale gde se nalaze. Uz minimalno opuštanje u finišu, uvodna deonica je dobijena sa ubedljivih 25:17.

Šta tek reći za drugi set?! Naše su prosto "pojele" Tursku, malo je nedostajalo da bude totalno poniženje rivala, da ostane na jednocifrenom broju poena. Kod 22:9 Srpkinje su koliko-toliko "smanjile gas" i sa par neozbiljnosti dopustile izabranicama Đovanija Gvidetija da izađu "iz malih". Ipak, 25:12, zaista nestvaran rezultat za ovakav nivo, polufinale Evropskog šampionata.

Svi elementi naše igre funkcionisali su kao švajcarski sat: ubitačan servis (šest asova), fantastičan blok, solidan prijem, a napad je inače naše najjače oružje, tako da je protivnik mogao samo da gleda i divi se našoj igri.

Polse "gaženja" u prva dva seta, Turska je bila "na aparatima", ali je ipak pokazala kvalitet u trećem periodu igre. Posle 5:2 i 7:3, Turkinje se nisu predale i prišle su u dva navrata na samo poen zaostatka (7:6 i 9:8). Moćna serija servisa Jovane Stevanović (pet poena u nizu za Srbiju, od toga dva asa naše srednje blokerke) odvela nas je opet u sigurnu luku (14:8), ali je tu opet došlo do malog opuštanja, krize na prijemu, pa je rival pristigao na 14:12.

Nije baš najbolje reagovao ni naš selektor Zoran Terzić u toj situaciji, kasnio je sa tajm-autom. Ni neke izmene naš prvi trener nije pokušavao, iako je bilo vidljivo da je naš ubitačni tandem Tijana Bošković-Brankica Mihajlović na izmaku snaga, jer je celo vreme tehničarka Bojana Živković forsirala napade preko njih dve.

To je iskoristila ekipa iz Anadolije, koja je nekih par minuta uspešno čitala naše napade i sa nekoliko dobrih blokova uspela da u dva navrata dođe do egala (18:18, 19:19). Na sreću, ne i da povede. Tada je opet naišao nalet elana srpskih "orlica", koje mini-serijom 3-0 odmiču na 22:19 i rutinski privode posao kraju sa 25:21, odnosno 3:0 u setovima, za samo 78 minuta igre.

Najefikasnija u srpskom nacionalnom timu bila je korektor Tijana Bošković (21p, čak 5 blokova, 2 asa), dok je Brankica Mihajlović imala 13 uspešnih akcija.

Napadački duo rodom iz Republike Srpske potpuno je "oduvao" Turkinje.

Veličanstvena pobeda Srbije, jedino što brine je činjenica da je ceo meč odigrala najjača postava. Posle niza hendikepa, na ovom šampionatu ne samo da nismo u najjačem sastavu, već i od devojaka koje su otputovale u Zakavkazje, kapiten Milena Rašić i primač Bjanka Buša zbog povreda nisu u stanju da pomognu drugaricama.

Imamo u sastavu i nekoliko mladih i neiskusnih odbojkašica za ovaj nivo takmičenja, pa je selektoru Terziću znatno otežan posao. Neće biti lako sutra ponoviti ovakvo izdanje, jer "udarne igle" srpske čete nemaju prave zamene.

U prvom polufinalu, Holandija je nekon više od dva i po sata borbe pobedila domaćina Azerbejdžan sa 3:2 (20:25, 25:19, 25:19, 25:27, 15:12).

"Lale" nisu briljirale, a njihove rivalke su igrale očajno i na momente je delovalo da su zalutale u polufinale Evropskog prvenstva. Loša igra Azerki, mada bi bilo pravilnije reći Ruskinja koje nastupaju pod zastavom ove zemlje, pomalo je čak i zbunila i opustila Holanđanke, koje su umalo "od gotovog napravile veresiju". Kod 2:1 u setovima imale su devojke iz "Niske zemlje" ubedljivih 22:17, ali su dozvolile da ih Azerbejdžan stigne (22:22) i zatim slavi na razliku u uzbudljivom finišu (25:27).

Ipak, u petom setu je kvalitetniji tim došao do trijumfa.

Srbija je u grupi bila bolja od "lala" (3:0), ali to može samo da nam bude "otežavajuća okolnost", jer se zna koliko je teško dva puta savladati na istom takmičenju tako jakog protivnika.

Na prošlom šampionatu, Holandija je bila srebrna, a naše bronzane.

Obe ekipe bile su po jednom prvak Evrope i to kao domaćini, Holanđanke 1995, a mi 2011. godine.

Finale se igra sutra od 17 časova po našem vremenu. Prethodno se od 14 sati za bronzu bore Azerbejdžan i Turska.