Rukometna reprezentacija Srbije odigrala je nerešeno sa Makedonijom u poslednjem kolu grupe A - 27:27 (13:13), pa je zauzela poslednje mesto i eliminisana sa Evropskog prvenstva. Svega desetak sekundi pre kraja naša selekcija je došla u vođstvo (27:26), ali nije uspela da se odbrani i primila je gol u bukvalno poslednjoj sekundi utakmice.

Za najboljeg igrača utakmice proglašen je naš golman Darko Stanić, koji je ujedno bio i tragičar duela, pošto nije uspeo da odbrani šut Manaskova sa krila u poslednjoj sekundi. I inače je Dejan Manaskov bio nerešiva enigma za naše rukometaše u ovom duelu, pošto nam je dao čak deset golova, više nego što je postigao u prva dva meča na prvenstvu ukupno. Ovakav učinak je, naravno, posledica naše loše odbrane, koja je bezbroj puta ostavila makedonska krila slobodna.

Ključni razlog debakla u ovom meču je činjenica da, iako smo znali da rivalu odgovara nerešen rezultat zbog bolje gol-diferencije, nismo nijednom uspeli da se odlepimo na više od jednog gola razlike, što je prosto neverovatno, kao da se igrala odbojka "poen za poen", a ne rukomet. Na sličan način smo ispustili i pobedu protiv Poljske u prvom meču. Jednostavno, ovaj tim ne ume da dotuče, slomi protivnika, zato i nije ostvario nijedan trijumf na tri meča ovog prvenstva.

Sve u svemu, zaista tragičan epilog ovog šampionata za Srbiju, koja se ispadanjem u grupnoj fazi oprostila i od učešća na Olimpijadi u Riju. U ovom trofejnom sportu nekada smo bili olimpijski šampioni i u muškoj i u ženskoj konkurenciji, a sada ne uspevamo ni da se kvalifikujemo na mnoga velika takmičenja. Rukometni savez jako loše radi, slabi smo u juniorskim selekcijama, klubovi su u raspadu i služe kao "topovsko meso" u evropskim takmičenjima, ukratko rečeno, neophodne su hitne i korenite promene.

Igra reprezentacije na ovom prvenstvu i nije bila toliko loša, ali šta to vredi kada je u tri utakmice osvojen samo jedan bod i nije izboren plasman u drugu fazu, a samo rezultat je ono što se pamti i vrednuje. Činjenica je i da smo u sva tri meča imali sudije protiv nas. Zaradili smo najviše isključenja od svih ekipa, a naši protivnici su igrali mnogo grublje u odbrani.

Ovoj ekipi ne nedostaje kvalitet, ali tim nema pobednički duh koji su nekadašnje trofejne generacije imale. Stalno se dešavaju otkazi važnih igrača, neke svađe i trzavice koje remete harmoniju u reprezentaciji, a u takvoj atmosferi veoma je teško ostvarivati dobre rezultate.

Napuštanje reprezentacije rezervnog golmana Slaviše Đukanovića pre meča odluke sa Makedonijom, još jedan je pokazatelj totalnog "raspada sistema" u srpskom rukometu, tako nešto bilo je nezamislivo u vreme kada smo dominirali u ovom kolektivnom sportu. Jednostavno, više ne postoji kult reprezentacije, videli smo šta se desilo kod dama, kada su četiri naše najbolje igračice napustile nacionalni tim i sada doživljamo neuspeh za neuspehom.

Malodušnost iskazana protiv Francuske, kada smo poslednjih 15 minuta izgubili sa šest golova razlike, takođe je jedan od razloga ispadanja. Umesto da se borimo do kraja i izborimo što časniji poraz, nismo pokazali karakter protiv aktuelnih olimpijskih šampiona. Da Francuzi nisu nikakvi "vanzemaljci" pokazali su Poljaci u trećem kolu naše grupe A. Domaćini prvenstva vrlo ubedljivo su nadigrali "trikolore" - 31:25 (15:12) i tako osvojili prvo mesto sa sve tri pobede. Možda i nezasluženo, jer su bili nadigrani od naše reprezentacije u uvodnom meču, a namučili su se i protiv Makedonaca. Ipak, podrška velikog broja navijača, uz naklonost arbitara, omogućila je Poljacima da sa maksimalnim učinkom završe prvu fazu takmičenja.