Košarkaši Partizana prekinuli su višegodišnji post u osvajanju trofeja, pošto su u finalu Kupa Srbije savladali Crvenu zvezdu sa 81:75 (25:9, 24:22, 16:24, 26:20).

Poslednji put je najtrofejniji srpski košarkaški klub slavio u nacionalnom kupu davne 2012, a dok je zadnja titula državnog šampiona osvojena 2014. godine.

Ovo je ukupno 14. trofej Kupa Srbije i njenih država prethodnica za Partizan (2 u SFRJ, 6 u SRJ i 6 osvojenih u Srbiji).

Beogradski "crno-beli" bili su totalni autsajder u ovom meču, pošto imaju znatno slabiji tim i po dosadašnjim rezultatima ovo im je, bez sumnje, jedna od najgorih sezona u istoriji kluba.

Praktično je ovaj trofej Kupa došao treneru Nenadu Čanku i njegovim izabranicima kao "melem na ranu" posle katastrofalnih izdanja u Evrokupu (ponižavajući skor 1-9 u grupi C, bez ijedne pobede na svom terenu) i vrlo loših u Jadranskoj ligi, gde im je izmakao plasman u plej-of, pošto je barski Mornar tri kola pre kraja regularnog dela sezone obezbedio četvrtu poziciju i plasman u doigravanje za titulu ovog takmičenja.

Ipak, favorit ne pobeđuje uvek, ovoga puta slavila je ekipa koja je više želela pobedu, a činjenica je i da su igrači Zvezde delovali kao "isceđen limun" posle niza teških borbi u Evroligi i ABA ligi.

Naročito su podbacili glavni igrači, Amerikanci Tejlor Ročesti i Džejms Feldin, koji nisu imali naročitu motivaciju za osvajanje Kupa Radivoja Koraća, pa je takav pristup stranaca "crveno-bele" koštao gubitka trofeja.

Činjenica je i da je Partizan imao neuporedivo više navijača u Nišu, tako da je finale praktično igrao na domaćem terenu.

Neverovatno loše je Zvezda odigrala uvodnu deonicu i praktično izgubila utakmicu u tom periodu igre. Ništa nisu mogli da pogode igrači u "crveno-belim" dresovima, posle početnog zakucavanja Nemanje Dangubića, usledila je prava revija promašaja, u jednom trenutku šut iz igre srpskog prvaka je bio očajnih 1/9. Ostala je Crvena zvezda u prvoj četvrtini na ponižavajućih devet poena, kao da je igrala protiv moćnog CSKA ili Fenerbahčea, a ne nejakog Partizana. Rezultat 9:25 bio je čak i povoljan u odnosu na očajno izdanje izabranika Dušana Alimpijevića u početnih 10 minuta.

Nisu mnogo bolji bili Zvezdaši ni u drugom kvartalu. Stigao je brzo "večiti rival" do neverovatnih 11:31, izgledalo je kao da su dva tima zamenila uloge i igrače. Malo se pribrala favorizovana ekipa i prišla na 13 koševa razlike (20:33), ali "hod po mukama" se nastavio. Pred sam kraj prvog poluvremena ponovo su Partizanovci pobegli na maksimalnih "plus 20" (26:46), a na veliki odmor otišli su sa ogromnih 18 poena viška na svom kontu (31:49) i pored određenih grešaka i promašenih penala.

Definitivno, bilo je to najgore poluvreme Crvene zvezde u sezoni 2017/2018. Bezvoljna igra, očajan šut, loš skok - rezultat nije nikako mogao biti povoljniji.

Nešto bolja igra Zvezde, a lošija Partizana, viđena je u nastavku meča.

Uplašili su se "crno-beli" pobede nad favorizovanim evroligašem, koji ih je lako nadigrao u oba duela aktuelnog izdanja ABA lige (84:100, 74:86). Serija grešaka i izgubljenih lopti Đorđa Gagića učinila je da Partizan ekspresno "prospe" gotovo sve što je u prvom delu igre sticao. Ubitačnim nizom 3-16 prišla je Zvezda na ugodnih pet razlike (52:47), a puleni Nenada Čanka delovali su kao grogirani bokser koji će uskoro da završi na podu.

Ipak, najbolji igrač meča, Najdžel Vilijams-Gos odbio je u finišu treće deonice ovaj jak atak srpskog šampiona i ponovo doneo svom timu lepih 12 poena razlike (59:47), a uskoro je Mihailo Andrić trojkom, svojim jedinim košem u finalu, povećao na 62:47. Umesto da dotuče rivala, opet je Partizan popustio i dozvolio Zvezdi da u poslednji period igre uđe sa obećavajućih, dostižnih "-10" (65:55).

Nastavila se agonija "crno-belih" i u većem delu završne četvrtine. Promašivao je Partizan iz svih pozicija, pogotovo sa linije slobodnih bacanja, drhtala je ruka mladim košarkašima "crno-belih" pogotovo Vanji Marinkoviću i Aleksandru Aranitoviću. To je moglo da košta Čankove izabranike poraza u penal-završnici, prišla je Crvena zvezda na samo tri poena zaostatka na 54 sekunde pre kraja (76:73), ali je Đorđe Gagić od tragičara izrastao u junaka i meč-vinera, pogodivši poluhorog za pobedu - 78:73. Uzaludni su bili brzi šutevi i još brži faulovi Zvezde, četa Dušana Alimpijevića je na kraju poražena sa 81:75.

MVP finala, Najdžel Vilijams-Gos, ostvario je odličan učinak od 23 poena, 7 asistencija, tri uhvaćene i dve osvojene lopte, za indeks 31. Nije baš da je Amerikanac bio preterano precizan iz igre (6/15), ali je zato bio nepogrešiv sa linije penala (11/11), doduše, uz dva ponovljenja izvođenja posle promašaja, kada su igrači Zvezde ranije ušli u reket. U svakom slučaju, u ovako slabom i nekvalitetnom finalu, Vilijams-Gos je svakako odskočio kao ubedljivo najbolji pojedinac.

Odličnu igru u prvom poluvremenu, kada je stvorena velika prednost, pružio je kapiten Partizana Novica Veličković. Krilni centar "crno-belog" tima ubacio je 13 koševa, a imao je i sedam uhvaćenih lopti. Procenat šuta bio mu je izvanredan u prvih 20 minuta, a očajan u nastavku, kada je više puta morao da šutne u poslednjim sekundama napada iz neizrađenih pozicija, jer njegove mlađe kolege nisu imale hrabrosti za tako nešto.

U poraženom timu, jedini su prelaznu ocenu koliko-toliko zaslužili Dangubić i Bjelica, koji su ubacili po 14 koševa.

Realno, Zvezda ovoga puta nije ni zaslužila trofej Kupa Radivoja Koraća, jer se propisno obrukala u prvom meču finalnog turnira, protiv Borca. U tom meču se "crveno-beli" gubili čitav meč, Čačani su šest sekundi pre kraja imali dva slobodna bacanja za pobedu, ali su oba promašili i tako je meč otišao u produžetak (71:71 nakon 40 minuta).

U dodatnih 5 minuta apsolutni favorit, prvak ABA lige je slavio sa 85:79 protiv srpskoligaša.

Polufinalni duel u kom je Crvena zvezda dobila FMP 98:82, bila je revijalna utakmica bez pravog takmičarskog napona, protiv "mlađeg brata" iz Železnika, što je možda i bilo loše za Alimpijevićeve pulene, koji su bez pune mobilnosti i ozbiljnosti pristupili finalnom susretu.

Ni Partizan nije briljirao na ovom finalnom turniru Kupa Srbije. Beogradski "crno-beli" su u četvrtfinalu "na jedvite jade" savladali Zlatibor iz Čajetine sa 67:54. Nije Partizan oduševio ni protiv Mega Bemaksa u polufinalu, ali je i to dobio sa 89:79.

Na kraju, fantastična partija Čankovih izabranika u prvom poluvremenu finala, prilično loša u nastavku, sveukupno, zaslužena pobeda i osvojen trofej. Ovaj trijumf svakako nije plod kvaliteta igrača Partizana, već velike želje, volje i borbenosti, koja je nedostajala košarkašima "večitog rivala".

Dobra lekcija za Zvezdu, da ne bi ovako loš pristup bio u plej-ofu ABA lige, gde bi eventualni kiks bio daleko skuplji i koštao bi učešća u Evroligi naredne sezone. Svakako da će Dušan Alimpijević i ceo stručni štab morati da pojačaju mobilnost i voljni momenat tima u finišu sezone, bez obzira na sve probleme, očigledan umor i povrede važnih igrača.