Odbojkašice Srbije osvojile su bronzanu medalju u Svetskom Gran priju, pošto su u borbi za treće mesto na finalnom turniru u Nanđingu savladale domaćina, olimpijskog šampiona Kinu sa 3:1 (25:22, 20:25, 25:23, 25:21).

To je treća medalja za našu zemlju u ovom prestižnom takmičenju, do bronze su srpske odbojkašice stizale i 2011. i 2013. godine.

Bronza je fantastičan uspeh naših heriona, ali svakako da ostaje žal što odličje nije bilo sjajnije. Srpkinje su ostavile ubedljivo najbolji utisak od svih ekipa u ovogodišnjem izdanju Svetskog Gran prija, završile su kvalifikacioni deo takmičenja kao prve, na finalnom turniru zabeležile tri pobede i samo jedan poraz, u polufinalu od Brazila (1:3), a suma sumarum imale deset pobeda i tri poraza. Dva puta su nadigrale olimpijske prvakinje Kineskinje, a po jednom svetske šampionke Amerikanke, Brazilke i viceprvakinje ovog takmičenja, Italijanke i zaista je šteta što se nisu našle bar u finalu.

Da tako ne bude omelo nas je nekoliko faktora. Pre svega naprijatna povreda skočnog zgloba našeg najefikasnijeg poentera, Btankice Mihajlović, koja nije bila maksimalno spremna u polufinalu protiv Brazila, izdržala je samo prva dva seta. Drugo, tokom celog finalnog turnira imali smo zaista katastrofalno suđenje, u svakom duelu najmanje 5-6 lopti je pogrešno dosuđeno u korist rivala srpske reprezentacije, što je unosilo nervozu kod naših devojaka i selektora.

Glavni teret u napadu pao je na mladu Tijanu Bošković, koja je igrala zaista izvanredno, ali nije mogla sama da povede naš nacionlani tim do zlata.

Naročito je bezobrazno loša arbitraža viđena u duelu za bronzu protiv Kine, kada je glavna sudija, Rodrigez iz Argentine, minimum deset puta pogrešila na našu štetu. Četiri-pet puta smo se "izvadili" video-čelindžom, ali u više navrata ("dugi kontakt s loptom", "prelaz", tzv. "četvrta lopta") nije bilo moguće zatražiti proveru snimka, pa smo bukvalno pokradeni od komične argentinske sutkinje.

Na kraju, i naš selektor Zoran Terzić nije se najbolje snašao u takvim okolnostima. Dugogodišnji prvi trener srpskih "orlica" više puta je bezveze protraćio čelindž, pa nije mogao da ga traži u drugim sumnjivim situacijama. Takođe, u polufinalnom duelu sa Brazilom prerano je predao duel, prilično deprimiran posle izlaska Brankice Mihajlović. Forsirao je mladu Bjanku Bušu na poziciji primača, a potpuno zaboravio na iskusniju Tijanu Malešević, koja je sigurno bila bolje rešenje, što se pokazalo i u okršaju za treće mesto.

Mogao je Terzić i mnogo lukavije da se postavi u duelu sa Italijom, koji je odlučivao o prvom mestu u grupi. Da je namerno izgubio meč i domorio sve ključne igrače, u polufinalu bismo išli na Kinu, koja nam mngoo više odgovara od tradicionalno neugodnog Brazila. "Namazani" latinski treneri bi, bez ikakve sumnje, upravo to uradili, ali naš selektor, baš kao i kineski, odigrao je pošteno, što se u sportu baš i ne isplati svaki put. Procena da nekad treba namerno izgubiti, radi izbora rivala koji vam više odgovara, deo je taktike, koju naši treneri, u bilo kom sportu, uglavnom ne praktikuju, nažalost.

Sem osvajanja bronze i nagrade od 200.000 dolara za Srpski odbojkaški savez, našu selekciju nisu mimoišla ni pojedinačna priznanja. Kapiten Milena Rašić je među dva najbolja srednja blokera finalnog turnira, a Tijana Bošković je najbolji korektor.

Brazil je uz puno sreće u finalu savladao Italiju i odbranio trofej u Svetskom Gran priju, nakon taj-breka - 3:2 (26:24, 17:25, 25:22, 22:25, 15:8). Italijanke imaju za čim da žale, jer su ispustile pobedu u trećem setu, kada su vodile sa ubedljivih 11:18 i 14:20 i dozvolile da u finišu 5-6 puta zaredom budu izblokirane.

Kao i prošle godine, MVP finalnog turnira je Brazilka Natalija Pereira, koja je i član najbolje postave na poziciji primača. Drugi najbolji primač servisa je Kineskinja Žu Ting. U idealnom timu finalnog turnira je još jedna Brazilka, srednji bloker Ana Beatriz Korea, a za najboljeg tehničara neočekivano je izabrana još jedna igračica reprezentacije domaćina, Ding Ksija.

Srebrna Italija dobila je samo jedno individualno priznanje i to na najmanje cenjenoj poziciji libera, gde je briljirala omalena Monika de Đenaro.

Nažalost, upravo to mesto u timu bilo je rak-rana srpske selekcije na ovom turniru, u svim mečevima kuburili smo sa prijemom servisa i igrom u odbrani, tako da naš fenomenalan napad, servis i blok nisu bili dovoljni za više od bronze.