Fudbalska reprezentacija Srbije pobedila je u poslednjoj rundi kvalifikacija Gruziju u Beogradu - 1:0 (0:0) i tako odbranila prvo mesto u grupi D, što je vodi na Svetsko prvenstvo u Rusiji 2018. godine.

Nisu "orlovi" blistali protiv čvrstih Gruzina, ali su uspeli da ostvare povoljan rezultat, "minimalcem" upišu nova tri boda i posle osam godina ponovo će se naći na jednom velikom takmičenju.

Jedini pogodak postigao je Aleksandar Prijović u 74. minutu, na asistenciju imenjaka Mitrovića.

Poslednji put su se ljubitelji "najvažnije sporedne stvari na svetu" radovali ovakvom uspehu A selekcije davne 2010. godine, kada smo predvođeni Radomirom Antićem nastupili na Mundijalu u Južnoj Africi, a sada je to pošlo za rukom i iskusnom stručnjaku Slavoljubu Muslinu.

Srbija nije igrala naročito lepo za oko u ovom ciklusu kvalifikacija, ali je u deset mečeva zabeležila samo jedan poraz, uz šest pobeda i tri remija, pa zasluženo putuje u Rusiju, iako sigurno nije bila favorit grupe D.

Činjenica je da smo imali puno sreće na žrebu i da Austrija, Vels, Republika Irska, Gruzija i Moldavija nisu krem svetskog fudbala i selekcije od kojih treba strepeti, ali je isto tako fakat da te reprezentacije nisu nimalo naivne i znale su u prošlosti da "zaprže čorbu" i mnogo jačim ekipama od "orlova".

Tako je naša grupa ispala najneizvesnija i najtvrđa od svih, sa najviše nerešenih ishoda, a Srbija je bila najefikasnija u tako čvrtim okršajima i ostvarila impozantan prosek od dva gola po meču (20 na 10 utakmica).

Posle očajne igre i poraza u Beču protiv Austrije, ništa bolji nismo bili ni u prvom poluvremenu protiv Gruzije u Beogradu. Gost je dominirao u prvih 45 minuta na stadionu "Rajko Mitić", a ponovo je najistaknutiji pojedinac u srpskom nacionalnom timu bio golman Vladimir Stojković.

Na sreću, na veliki odmor otišli smo sa povoljnih 0:0, a sasvim druga pesma viđena je u nastavku. Muslin je odlučio da pojača napad uvođenjem Aleksandra Prijovića umesto Adema Ljajića i ta izmena nam je donela pobedu.

Posle kontre koju je u 74. minutu poveo kapiten Branislav Ivanović, lopta je nakon pomalo nespretne intervencije gruzijskog defanzivca na desnoj strani stigla do Aleksandra Mitrovića, naš centarfor je prebacio na suprotan kraj terena slobodnom Prijoviću, a ovaj je majstorski plasirao u suprotan ugao, u "malu mrežu" gola gostiju, za veliko slavlje navijača na solidno popunjenoj (ali ne i punoj) beogradskoj "Marakani".

Tako je napadač solunskog PAOK-a svojim debitantskim golom u dresu Srbije postao junak nacije i obezbedio nam put u Rusiju. Prijović nije dobijao puno prilika da igra u ovom kvalifikacionom ciklusu prilika, ali ih je uvek dobro koristio, setimo se izuzetne asistencije Mitroviću protiv Velsa u Beogradu. Momak rođen u Sen Galenu (Švajcarska) svakako je jedno od najprijatnijih iznenađenja ovih kvalifikacija.

Kada se rezimira ceo kvalifikacioni ciklus, ključni igrači su svakako bili Dušan Tadić, Aleksandar Mitrović i golman Stojković. Vezista Tadić je upisao čak četiri pogotka i sedam asistencija u prvih osam mečeva, bio pravi lider "orlova", tako da mu ne treba zameriti njegova nešto slabija izdanja u završne dve utakmice.

"Mitrogol" je sa šest pogodaka bio naš najefikasniji napadač, stalno je unosio pometnju u protivničkoj odbrani, tako da je bio koristan čak i onda kada ga nije išlo i kada nije uspevao da ubaci loptu u mrežu. Robusni centarfor Srbije morao bi pod hitno da napusti Njukasl i pronađe klub gde će imati kontinuitet igara, jer svojim kvalitetom svakako ne zaslužuje da "greje klupu" u jednom prosečnom engleskom timu.

Dobar učinak u ovom ciklusu imao je i Filip Kostić, koga je povreda sprečila da pomogne saigračima u finišu kvalifikacija i njegov izostanak se itekako osetio.

Nemanja Matić je bio standardno dobar tokom kvalifikacija, mada se mora priznati da se od takvog asa očekuje i više, jer njegove igre u engleskim velikanima kakvi su Čelsi i Mančester junajted, pokazuju da bi on morao da bude vođa srpskog nacionalnog tima.

"U dobru je lako dobar biti", a mnogo teže u srpskoj reprezentaciji, gde je neophodno da Matić preuzme veći teret odgovornosti i "krpi rupe" koje nesumnjivo postoje u našoj defanzivi.

Odbrana je svakako najslabiji deo tima Srbije. Naši defanzivci su iskusni i kvalitetni igrači, ali već su u poodmaklim fudbalskim godinama, često znaju da kasne u pokrivanju igrača i da prave neočekivane kikseve.

Najveća zamerka za selektora Muslina je svakako veoma sporo podmlađivanje tima. Zlatni "orlići", svetski prvaci do 20 godina sa Novog Zelanda, jako slabo su korišćeni u ovom kvalifikacionom ciklusu. Jedini se koliko-toliko afirmisao Mijat Gaćinović, a Andriju Živkovića i Sergeja Milinkovića-Savića, kao i mnoge druge naše mlade asove, kao da je "pojeo mrak".

Svakako da je Muslinova primarna namera bila da ostvari rezultat i plasira se na Mundijal, što je i ostvareno i tome nema prigovora. Međutim, sada je vreme da se "bace u vatru" i mlađe snage i da se do naredne godine još bar 5-6 naših supertalentovanih fidbalera priključi A timu i kroz što veći broj prijateljskih mečeva uigra sa iskusnijim saigračima.

Inače će put u Rusiju biti prilično kratak, a brz povratak kući izvestan, bez obzira na sastav grupe.

A o budućnosti naše najbolje fudbalske reprezentacije da i ne govorimo, bez hitnog podmlađivanja tima, ona nije nimalo svetla.