Novak Đoković plasirao se u novo finale Otvorenog prvenstva Amerike u tenisu, pošto je u polufinalnom duelu veoma lako izašao na kraj sa Keijem Nišikorijem - 6:3, 6:4, 6:2.

Srpski as tako se još jednom upisao u teniske udžbenike, pošto će se u nedelju rekordni osmi put boriti za pobednički trofej US Opena.

Po osam finala Otvorenog prvenstva SAD u istoriji "belog sporta" imaju još Pit Sampras (pet titula i tri poraza) i Ivan Lendl (tri pobednička trofeja i pet utešnih nagrada).

Sedam puta u borbi za titulu našli su se Rodžer Federer i Džimi Konors (obijica slavila po pet puta, uz po dva izgubljena finalna duela).

Otvoreno prvenstvo Amerike igra se od 1968. godine, dakle od početka Open ere svetskog tenisa. Dakle, ove godine slavi se veliki jubilej, pola veka održavanja ovog velikog takmičenja, četvrtog Gren slem turnira sezone.

Tradicija turnira je mnogo duža, od 1881, prethodno je to bio Američki nacionalni šampionat. 

Kada bi se gledali ti "praistorijski" mečevi trebalo bi pomenuti da je Bil Tilden dvadesetih godina prošlog veka odigrao čak deset finala i sedam puta slavio (poslednji put 1929. godine).

No, ti rezultati ne mogu ni u snu da se porede sa erom profesionalnog tenisa, tada se igralo kao što danas igraju rekreativci i učestvovali su samo Amerikanci i Britanci, do 1926, kada se priključuju i Francuzi. U svakom slučaju, to je bio izuzetno uzak krug zemalja učesnica i veoma mali tenisera, ni nalik modernom US Openu.

Ozbiljna igra počinje tek sa Open erom.

Posle nekoliko lošijih partija u prvim kolima ovogodišnjeg US Opena, Novak je, kako je turnir odmicao bio sve sigurniji i sigurniji, pa je najlakši meč imao u samoj završnici, u polufinalu.

Đokovićeva "stara mušterija" Nišikori ni ovoga puta nije uspeo da pruži jači otpor, već je "isprašen" u tri brza seta, za svega dva sata i 22 minuta igre.

Moglo je i mnogo brže sve da se završi da srpski as opet nije imao katastrofalnu realizaciju brejk prilika. Nole je samo četiri puta uspeo da oduzme servis Japancu iz čak 17 pokušaja (mizernih 24%).

Ipak, neizvesnosti u meču gotovo da nije ni bilo, Kei nije ni ozbiljnije pripretio Đokoviću, pošto nijednom nije uspeo da dođe do brejka, a imao je samo dve šanse u celom toku susreta (?!).

Jeste japanski teniser, trostruki polufinalista US Opena (2014, kada je došao i do finala, 2016, 2018) bio umoran posle maratonskog okršaja protiv Marina Čilića u četvrtfinalu, ali se, svejedno, očekivao njegov daleko veći otpor.

Ovako, Nole je zabeležio 14 uzastopnu pobedu protiv Keija, postao mu je prava "noćna mora" (ukupan skor 15-2), ne bi čudilo da Japanac, slično Tomašu Berdihu i Žo-Vilfridu Congu negde izjavi da mu je "Đoković uništio karijeru".

Dakle, polufinalni duel bio je gotovo potpuno nezanimljiv. Sva tri seta ličila su "kao jaje jajetu".

Srbin bi odmah u nekoliko uvodnih gemova dolazio do brejka, čvrsto držao svoj servis, a stalno pretio oduzimanjem početnog udarca rivala.

Za uvodnu i drugu deonicu bio je dovoljan po jedan brejk, dok se u završnom setu Niškori potpuno predao i izvršio teniski "harakiri", pa je Đoković u tom periodu igre uspeo da dva puta oduzme servis Keiju i ubrza kraj susreta.

Rezultat 6:3, 6:4, 6:2 sve govori, kao da je No1e igrao protiv nekog kvalifikanta, a ne jednog od najboljih igrača "belog sporta" u poslednjih desetak godina.

Gledaoci svakako nisu bili zadovoljni ovakvim epilogom, ali srpski teniser nema ništa protiv što je sačuvao puno energije za veliko finale.

Rival u brobi za pobednički trofej US Opena je Novakov dobar prijatelj, ali takođe poprilična "mušterija" srpskog asa, Huan Martin del Potro.

Argentinski as je takođe prilično lako dobio polufinalni okršaj sa Rafaelom Nadalom, predajom Majorčanina zbog povrede kolena.

Treba reći da je "bela zastavica" prvog igrača planete i branioca titule usledila tek nakon Delpova dva dobijena seta (7:6, 6:2).

Jeste skor "diva iz Tandila" (198 cm) protiv Đokovića nešto povoljniji nego Nišikorija, trenutno je 14-4 u pobedama u korist Srbina, ali je na ATP turu neverovatnih 14-1 za Noleta!!!

Čak tri pobede Delpo je ostvario u, ipak, nešto manje bitnim duelima Dejvis kupa i na Olimpijskim igrama. Najpre je 2011. Nole u Beogradu morao da preda meč zbog povrede nakon izgubljenog prvog seta u taj-breku, a zatim je godinu dana kasnije Argentinac slavio i na travi na Olimpijadi u Londonu, u okršaju za bronzanu medalju (4:6, 5:7). Uništio je Huan Martin Noletove snove o olimpijskom zlatu i u Riju 2016. godine, kada ga je eliminisao u prvoj rundi (dva taj-breka, 6:7, 6:7), ali treba reći da je najbolji srpski sportista svih vremena otputovao u Brazil povređen.

Jedini ATP trijumf protiv Novaka ostvario je Del Potro u Indijan Velsu 2013. godine, kada je u polufinalu slavio posle preokreta sa 1:2 u setovima (6:4, 4:6, 4:6).

Ono što svakako brine Argentinca je činjenica da je izgubio tri poslednja duela sa Novakom i to u jednoj od najgorih sezona u karijeri srpskog asa, prošloj. Te očajne 2017, "Nole B" (možemo slobodno reći) je slavio protiv Delpa u Akapulku, Indijan Velsu i Rimu. Na prva dva pomenuta turnira u Severnoj Americi srpskog igrača je već u narednim rundama eliminisao Nik Kirjos, dakle, nije Srbin baš daleko dogurao na tim turnirima i pored pobeda nad argentinskim asom.

Gubio je Del Potro od Đokovića na svim podlogama, uglavnom na velikim turnirima (Masters 1000 serija i Gren slemovi).

Od tih 14 poraza, jedan je bio i na US Openu, u četvrtfinalu 2012. godine, kada je Srbin slavio maksimalnu pobedu - 6:2, 7:6, 6:4.

Jedino što je na strani Argentinca je ovogodišnja forma, jer Delpo igra sezonu karijere i zasluženo je treći igrač planete. Osvojio je Argentinac upravo Akapulko i Indijan Vels, što mu je bio i prvi Masters 1000 trofej u karijeri.

A i jedinu Gren slem titulu Huan Martin je uzeo davne 2009. godine, baš u Njujorku, kada je na putu do trofeja US Opena preskočio Nadala i u finalu Federera.

Nole je u seriji od 12 trijumfa u nizu (Sinsinati i Njujork), a od početka Vimbldona skor je zastrašujućih 21-1. Ipak, ako iko može da iznenadi zahuktalu srpsku lokomotivu, to je sigurno Del Potro, jer je to igrač sa najviše pobeda u istoriji tenisa protiv svetskih "brojeva jedan" (deset). To dovoljno govori koliko Argentinac uživa da se nadmeće sa najboljima i da se ne boji, čak i kada mu je preko puta mreže 13-struki Gren slem šampion Đoković, sa kojim ima izuzetno negativan skor.

Užasno loš međusobni odnos pobeda i poraza sa Noletom ima i Sten Vavrinka (5-19), ali je dva puta gadno razočarao našeg asa u Gren slem finalima ("Rolan Garos" 2015. i US Open 2016).

Treba reći i da je Novak veoma malerozan u finalima US Opena. Iako mu je to ubedljivo najuspešniji turnir što se tiče broja polufinala i finala, samo dva puta je srpski as slavio (2011. i 2015), a čak pet puta gubio meč za titulu (2007, 2010, 2012, 2013, 2016). Neverovatno je da je Đoković po broju titula u Njujorku iza "kralja šljake" Rafe Nadala (2-3), ako se zna da je na tvrdoj podlozi No1e totalno dominantan (skor 18-7).

Dve titule u najvećem gradu SAD teniser sa Balearskih ostrva uzeo je baš protiv Srbina (2010. i 2013), po 1:3 u setovima za Španca, dok je treći trofej Nadal uzeo prošle godine protiv Andersona.

Verovatno je razlog Novakovog čestog stradanja u finalima Njujorka činjenica da mu je gotovo uvek nameštan nenormalno težak žreb, gde je išao na legendarnog Federera u polufinalu. Posle epskih obračuna sa Rodžerom, u kojima bi ugavnom slavio, naš as bi u finalu bio mnogo slabiji i gubio od, realno, u tim okršajima autsajdera, Nadala, Marija ili Vavrinke.

Poznato je i da američka publika nikako ne voli srpskog asa i da samo 100% "naoštreni" Nole može do trijumfa, kao u finalu 2015. protiv Federera i 30.000 njegovih navijača.

Duel Noleta i Delpa odlučiće i o trećoj poziciji nove ATP liste. Naš as je obezbedio četvrto mesto, Saša Zverev ide dole. Ako dođe do treće titule u Njujorku i ukupno 14. Gren slem trofeja No1e će već "duvati za vrat" drugoplasiranom Federeru. Čak postoji i teoretska mogućnost da Đoković ugrozi Nadala na tronu do kraja godine.