Dejvis kup reprezentacija Srbije nije uspela da napravi čudo i plasirale se u finale ovog renomiranog takmičenja. Naš nacionalni tim, lišen pomoći tri prva reketa - Đokovića, Troickog i Tipsarevića, junački se borio u Lilu, ali su Francuzi ipak slavili sa 3:1.

Dušan Lajović bio je na dobrom putu da napravi još jednu senzaciju i posle Luke Puja (22. na ATP listi), savlada i slavnog Žoa Vilfrida Congu (trenutno 18. igrač sveta, a u poslednjoj deceniji gotovo stalni član top-tena).

Nije uspeo Duci da prelomi meč u finišu trećeg seta, posle čega je lako izgubio četvrti - 6:2, 2:6, 6:7 (5:7), 2:6.

Bez obzira na to, zaslužuje sve čestitke za igre koje je prikazao u Lilu kao prvi reket Srbije u ovom polufinalnom duelu Svetske grupe.

Fantastično je Dušan odigrao uvodni set, "razbio" i poprilično iznervirao renomiranog rivala, ućutkao mnogobrojnu publiku u Lilu. Sve je pogađao teniser iz Stare Pazove, nizao je vinere, a gotvo da nije grešio.

Nažalost, nije uspeo Duci da nastavi u tom ritmu, jer da je u stanju da u kontinuitetu igra tako dobro, odavno bi bio u top 20, a ne oko 80. mesta. Kako je lako dobio uvodnu deonicu, isto tako je bez pravog otpora poražen u drugom setu - 2:6.

Treći set je bio ubedljivo najuzbudljiviji i najneizvesniji, samim tim i presudan za konačan ishod meča. Dušan je ponovo vratio igru iz uvodnog perioda igre, dominirao je u pojedinim trenucima, a što je najvažnije, bio veoma siguran kada je imao prednost početnog udarca. Nije Lajović dozvolio protivniku nijednu brejk loptu u ovom setu, a sam je imao dve velike šanse u devetom gemu an servis Conge, koje nije iskoristio, što ga je kasnije koštalo poraza.

Posle propoštenih šansi, u taj-breku je presudio samo jedan mini-brejk, koji je napravio Francuz. Baš kao i protiv Đerea prvog dana, Žo je ispalio nekoliko asova u 13. gemu i slavio sa 7:5, iako je u celom setu bio slabiji igrač.

Nažalost, Lajović više nije imao snage za preokret. Srbin je prilično lako izgubio četvrti set sa 6:2, čime je Francuska povela sa 3:1 i prošla u finale.

Iako je bio planiran, nije igran peti susret Puj - Đere do dva dobijena seta. Naime, prema propozicijama Dejvis kupa, kada se četvrti meč ne završi sa 3:0, a jedna reprezentacija povede sa nedostižnih 3:1, onda se smatra da su gledaoci dovoljno videli i otkazuje se poslednji duel, koji je bez rezultatskog značaja.

Šteta za Lasla Đerea, jer bi to bila dobra prilika za našeg mladog tenisera da stekne dragoceno iskustvo igranja sa igračima iz samog svetskog vrha.

Drugi dan takmičenja u ovom polufinalu nije nam ostao baš u lepoj uspomeni. Jedan od najboljih dublova sveta, Pjer Ig Erber - Nikola Mai, odigrao je silovito i umalo naneo Nenadu Zimonjiću i Filipu Krajinoviću težak poraz.

Utisak je popravljen u finišu trećeg seta, kada su naši kod 6:1, 6:2, 5:2 izbegli katastrofu jako dobrom i motivisanom igrom, dobivši četiri gema u nizu (poveli su sa 5:6). Na nesreću, u taj-breku nam je sreća potpuno okrenula leđa. Kod 5:3 za Francuze u 13. igri sa dve uzastopne "svinje", domaćin je na komičan način došao do krajnjeg trijumfa sa 3:0 u setovima.

Bio je to oproštajni meč od reprezentacije Srbije Nenada Zimonjića, koji će odsada biti samo selektor, a više ne i igrač.

Ziki je najuspešniji srpski dubl igrač svih vremena, a u Dejvis kupu je ostvario impresivan učinak od 43 pobede i 31 poraza (30-19 u igri muških parova i 13-11 u pojedinačnoj konkurenciji).

Treba reći da je ovo bilo sedmo polufinale Srbije i njenih država prethodnica u Dejvis kupu. Bivša SFR Jugoslavija je tri puta bila polufinalista (1988-9, 1991), dok je samostalna Srbija u deset godina neprekidnog igranja u Svetskoj grupi ostvarila jedan plasman više među četiri najbolje reprezentacije na planeti. Dva puta smo stali u polufinalu (2011. i 2017), 2013. smo poraženi u finalu, a najveći uspeh srpskog reprezentativnog tenisa ostvarili smo 2010. osvajanjem "salatare".

Srbija je jedna od samo 14 zemalja u svetu koje su osvajale Dejvis kup. U svetu smo i inače najprepoznatljiviji po sportu, a tenis je po rezultatima najuspešniji od svih.

U "belom sportu" smo imali jednog teniskog "kralja" u singlu (Novak Đoković), čak tri teniske "kraljice" (Monika Seleš, Ana Ivanović, Jelena Janković) i dvojicu najboljih dubl igrača sveta (Slobodan Živojinović i Nenad Zimonjić).

Imajući u vidu da je tenis u svetu po svim parametrima sport broj dva, odmah iza fudbala, nije čudo da je Nole čak tri puta biran za najboljeg atletu planete (2011, 2014, 2015).

Zato je i ovo polufinale Svetske grupe Dejvis kupa još jedan fantastičan uspeh srpskog tenisa. Da nije bilo neviđenih pehova naših igrača sa povredama ove godine, imali smo veliku šansu i da se okitimo novom titulom, ali, baš kao i 2013, sreća nam je okrenula leđa.