Ni posle deset godina, nažalost, srpski klupski fudbal neće imati predstavnika u prolećnom delu takmičenja. Partizanova evropska bajka završena je tragičnom eliminacijom, na razočaranje svih pravih ljubitelja "najvažnije sporedne stvari na svetu" u Srbiji. "Crno-beli" su poraženi pred svojim navijačima od Augzburga sa 1:3 (1:1). Iako su poveli sa 1:0 i čak i minimalan poraz vodio ih je u narednu fazu, fudbaleri srpskog šampiona su sa tri neverovatna kiksa u odbrani prosto poklonili pobedu rivalu iz Nemačke.

Zaista neverovatan i neobjašnjiv debakl, koji će imati teške i dugoročne posledice na funkcionisanje kluba. Upravni odbor kluba je podneo kolektivnu ostavku, što je logičan potez, jer su najodgovorniji za trenutnu situaciju u Humskoj. Partizan je mogao najgoru jesen u klupskoj istoriji da anulira uspehom u Ligi Evrope, ali još jedno katastrofalno izdanje odbrane učinilo je da bude "sav trud uzalud". Golovi kakve je šampion Srbije primio ne viđaju se ni u seoskim ligama, a kamoli u evropskim nadmetanjima. Što je najcrnje, dva pogotka je Augzburg postigao upravo u trenucima kad to nikako nije smelo da se desi, u drugom minutu nadoknade prvog poluvremena i minut pre kraja meča. To svedoči o kakvoj se konfuziji, strahu i panici radilo u odbrani beogradskih "crno-belih", čiji su fudbaleri delovali potpuno pogubljeno na terenu, a sa takvim kukavičkim pristupom igri ništa dobro se i nije moglo očekivati.

Jedina svetla tačka u raštimovanom orkestru našeg prvaka bio je Kamerunac Abubakar Umaru, koji je ranim golom (11. minut) obezbedio odbrani "crno-belih" da relativno opušteno i bez pritiska može da odigra nastavak meča. Trebalo je samo ne primiti tri gola na svom terenu i evropsko proleće bi bilo obezbeđeno.

Međutim, očajni Partizanovi defanzivci, na čelu sa smušenim i neodlučnim Živkom Živkovićem na golu, uspeli su u toj "nemogućoj misiji" samouništenja. Bilo je prosto žalosno gledati kako nemački igrači prolaze kroz odbranu našeg šampiona  kao kroz "švajcarski sir" i bez problema postižu golove pored "statista" u "crno-belom".

Za ovakav sraman poraz zaista nema nikakvog opravdanja. Ogorčenje i gnev navijača Partizana i cele fudbalske javnosti je razumljivo. Ceh je još ranije zbog slabih rezultata u domaćem prvenstvu ove jeseni platio trener Zoran Milinković. Sada odlazi i gotovo kompletna uprava, a ni Ljubinku Druloviću se ne piše dobro.

Agoniji srpskog klupskog i reprezentativnog fudbala ne nazire se kraj.

Zbog crvenog kartona poneki će ulogu "dežurnog krivca" dodeliti Andriji Živkoviću, ali da nije bilo zlatnog "orlića" i fenomenalnog Umarua, Partizan ne bi ni došao u priliku da se bori za evropsko proleće. Najveći talenat srpskog fudbala jeste napravio glupost i bez ikakve potrebe dva puta kažnjen žutim kartonom, a time i isključenjem, ali su propusti njegovih kolega u odbrani bili toliki, da njegov greh u odnosu na to izgleda minorno.

Partizan je u grupi L Lige Evrope postigao 10, a primio 14 golova, u kvalifikacijama za Ligu šampiona takođe je dao 10, a primio je pet pogodaka. Dakle, do pobeda je dolazio efikasnom igrom u napadu (setimo se samo meča sa Steauom u Beogradu i velikog preokreta od 1:2 do 4:2), a porazi su bili posledica grešaka u odbrani, koja nije dovoljno dobra čak ni za srpsku Jelen Superligu, a kamoli za međunarodnu scenu.

Četvrto mesto na tabeli sa čak 24 boda zaostatka za vodećom Crvenom zvezdom, 26 primljenih golova na 20 mečeva u nacionalnom prvenstvu, jasno govori da je uprava kluba mnogo ranije morala da dovede adekvatna pojačanja u defanzivi.

Zato, kao što u svakom zlu postoji i nešto dobro, tako i ovaj debakl Partizana ima za posledicu bar jednu dobru stvar - odlazak neuspešne uprave kluba.