Srpski vaterpolisti osvojili su zlato poslednjeg dana Olimpijskih igara u Tokiju i tako odbranili titulu osvojenu u Riju pre pet godina.

"Delfini" su u finalu relativno lako nadigrali Grčku sa 13:10.

Realno, "finale pre finala" bio je polufinalni okršaj sa Špancima. Vodila je "crvena furija" veći deo meča, potpomognuta i sudijama, ali su na kraju izabranici Dejana Savića na volšeban način došli do trijumfa. Presudio je kapiten Filip Filipović golom iz velike daljine i kroz šumu ruku za 10:9 na 26 sekundi pre kraja

Španci su prethodno bili dominantni u grupi, dobili svih pet utakmica (između ostalih Srbiju sa 13:12), ali su posustali u finišu turnira i na kraju ostali i bez medalje (poraženi u duelu za bronzu od Mađarske 9:5).

Trijumf vaterpolista je bio i najznačajniji rezultat srpskog olimpijskog tima u prestonici Japana, a ukupno je ostvaren pristojan učinak od devet osvojenih odličja, od čega su tri zlata, jedno srebro i pet bronzi.

Po broju medalja, to je rekord kada se gleda samo period kada je naša zemlja bez ostalih republika iz bivše Jugoslavije, dakle samo Srbija, a ukupno najbolji rezultat i dalje ostaje onaj koji je ostvarila SFRJ iz Los Anđelesa 1984. godine, kada je uzeto duplo više medalja - 18 i to sa znatno boljom strukturom 7-4-7.

Da posetimo, Srbija je sportski sukcesor svih ex-yu tvorevina (SFRJ, SRJ, SCG).

Vaterpolisti su osvojili ukupno peto olimpijsko zlato (posle 1968, 1984, 1988 i 2016), a imaju i fenomenalan kontinuitet od čak šest uzastopnih trofejnih Olimpijade (bronzana odličja 2000. u Sidneju, 2008. u Pekingu i 2012. u Londonu, srebro 2004. u Atini, a zlato na prethodnim letnjim OI u Riju i sada u Tokiju),

Za najboljeg igrača vaterpolo turnira (MVP) proglašen je naš kapiten Filip Filipović.

Najbolji vaterpolo golman na Olimpijskim igrama u Tokiju je takođe reprezentativac Srbije, Branislav Mitrović.

Nažalost, ovo je bila "labudova pesma" najtrofejnije generacije u istoriji srpskog vaterpola, pošto se od reprezentacije opraštaju "sedmorica veličanstvenih": Filip Filipović, Andrija Prlainović, Milan Aleksić, braća Duško i Gojko Pijetlović, kao i prezimenjaci Stefan i Branislav Mitrović.

Prethodno su se nakon Rija oprostili Živko Gocić i Slobodan Nikić, tako da je od velikih asova ostao samo Dušan Mandić da sa 28 godina predvodi mlađe generacije na putu ka eventalnim medaljama. No, biće to veoma teško i neizvesna je budućnost našeg najtrofejnijeg kolektivnog sporta.

Srpske odbojkašice nisu oduševile u Tokiju, ali nisu ni razočarale, učinile su tačno onoliko koliko je u ovom trenutku bilo moguće, a to je da stignu do bronzane medalje. Protiv slabijih rivala Srbija je ubedljivo slavila, tako i u duelu za bronzu protiv Južne Koreje - 3:0. Nažalost, protiv ozbiljnih protivnika, naše obojkašice su isto tako lako gubile (protiv Brazila u okršaju za prvo mesto u grupi i protiv Amerikanki u polufinalu). Uopšte, ceo turnir bio je veoma neinteresantan, a selekcija SAD, jedina kompletna na ovom takmičenju, se prošetala do svog prvog zlata.

Ogroman hendikep za Srbiju bila je nemogućnost "druge table" Srbije, Brankice Mihajlović, da na pravi način nastupi u Tokiju. Povreda je bila suviše ozbiljna, pa je naš nabolji primač servisa odigrala samo par setova u uvodnim mečevima, ali ne i u završnici, kada se odlučivalo o odličjima. Bez druge napadačke opcije, sav teret je pao na našeg korektora, fenomenalnu Tijanu Bošković, ali ona sama nije mogla doneti više od bronze, iako je bila najbolji poenter turnira i našla se u prvoj postavi OI na svojoj poziciji.

Naravno, četi Zorana Terzića nedostajala je i odlični srednji bloker Stefana Veljković (zbog porođaja nije ni putovala u Japan), kao i drugi tehničar Bojana Živković (jer Slađana Mirković svakako nije dostojna alternativa fenomenalnoj, ali već prilično iznurenoj, 37-godišnjoj Maji Ognjenović).

Tako da, s obzirom na okolnosti, bronza je ovoga puta "puna kapa" za aktuelne svetske i evropske šampionke i viceprvakinje prethodne Olimpijade u Rio de Žaneiru.

Bronzano odličje doneli su i srpski basketaši (3x3), što je mali neuspeh, jer su bili prvi favoriti za zlato u Tokiju.

Srbija je takmičenje po grupama završila ubedljivo prva, sa svih sedam pobeda.

Nažalost, opuštanje, možda i potcenjivanje protivnika, učinili su da Srbi izgube u polufinalu od totalnog autsajdera Rusije i to veoma ubedljivo. Na sreću, Dušan Domović Bulut, Aleksandar Ratkov, Mihailo Vasić i Dejan Majstorović pribrali su se u okršaju za bronzu i lagano savladali Belgiju.

Izuzetno malerozne bile su i srpske košarkašice. Najbolja igračica Srbije i nedavno završenog Evropskog prvenstva u Španiji, gde su Srpkinje uzele zlato, Sonja Vasić (devojačko Petrović), zarazila se korona virusom pre početka Igara u Tokiju, pa, iako se oporavila, logično, nije bila u stanju da pruži svoj maksimum na oproštaju od reprezentacije. To nas je koštalo medalje, pošto smo u okršaju za bronzu poražene od "stare mušterije" Francuske sa ubedljivih 76:91 i tako nismo uspeli da ponovimo rezultat iz Rija.

Sem Sonje, od srpskog nacionalnog tima oprostila se i kapiten Jelena Bruks (nekad Milovanović), tako da će selektor Marina Maljković imati veoma težak zadatak da pronađe zamene za ove dve fenomenalne košarkašice.

I pored svih pehova, Srbija je zadržala epitet velike sportske nacije u kolektivnim sportovima, sa sva četiri polufinala od isto toliko selekcija i čak tri medalje.

Ostale države bivše Jugoslavije nisu uzele nijedno odličje u ovim najvažnijim, najprestižnijim sportovima.

Što se tiče individualnih nastupa, uspesi su ostvareni samo u borilačkim sportovima i streljaštvu. Oduševile su Jovana Preković u karateu i Milica Mandić i Tijana Bogdanović u tekvnodou.

Jovana i Milica donele su dva zlata Srbiji, dok se Tijana ovoga puta zadovoljila bronzom, posle srebra u Riju.

Jovana Preković je u kategoriji do 51 kilograma težine zabeležila svih šest pobeda i tako objedinila svetsku, evropsku i olimpijsku titulu, što je zaista podvig vredan divljenja.

Neverovatan podvig ostvarila je i Milica Mandić. Posle četiri ubedljiva trijumfa, došla je do ukupno drugog zlata na Olimpijskim igrama.

Milica je bila na najvišoj stepenici pobedničkog postolja i na Igama u Londonu 2012, a devet godina kasnije ponovila j taj podvig, pa ja sa dva olimpijska zlata u redu najuspešnijih srpskih sportistkinja u istoriji.

Nažalost, iako ima samo 29 godina, i Mandićeva je najavila povlačenje nakon Tokija.

 uOstaje samo da se nadamo da će se predomisliti i pokušati da u Parizu 2024. ostvari zlatni olimpijski het-trik-

Mlada Tijana Bogdanović (23) je mogla i bolje, ali je posle šokantnog i ubedljivog poraza na startu od španske takmičarke ipak uspela da se sabere i putem repesaža dođe do bronzanog odličja.

Kruševljanka je svakako jedna od naših najvećih nada za Pariz 2024. i bilo bi lepo da u "gradu svetlosti" zlatom upotpuni kolekciju olimpijskih medalja.

U jednom od naših najtrofejnijih sportova, rvanju, jedinu medalju osvojio je naturalizovani takmičar Srbije, Gruzin Zurab Datunašvili, borac u grčko-rimskom stilu u kategoriji do 87 kilograma težine.

Datunašvili je aktuelni evropski prvak, a u Tokiju je jedini poraz pretrpeo od kasnijeg pobednika, ukrajinskog takmičara Žana Belenjuka.

U borbi za bronzu Zurab je ubedljivo savladao Hrvata Hukleka - 6:1.

Posle debakla u Riju, gde je zabeleženo samo jedno finale i nabjolji plasman na sedmo mesto, srpsko streljaštvo se u Japanu vratilo na staze uspeha.

Jedan od naših najtrofejnijih sportova doneo je dve medalje u Tokiju.

Srebro je uzeo Damir Mikec u disciplini vazdušni pištolj, pucanje sa 10 metara.

Naš as je u "zemlji izlazećeg sunca" osvojio prvo olimpijsko odličje i tako postao strelac sa medaljama na svim velikim takmičenjima, pošto je prethodno bio i vicešampion sveta i dva puta prvak Evrope.

Veliko prijatno iznenađenje je i bronzano odličje Milenka Sebića.

Trsteničanin je došao do olimpijske medalje u trostavu malokalibarskom puškom u gađanju sa distance od 50 metara.

Prethodni najveći uspesi Sebića su tri srebrna odličja sa kontinentalnih šampionata u streljaštvu.

Tragičari Olimpijskih igara u Tokiju što se tiče srpskog tima su svakako Novak Đoković, Ivana Španović i Zorana Arunović. Oni su ovoga puta bili totalno baksuzni i došli su do najnepopularnije četvrte pozicije, odnosno tzv. "drvene medalje".

No1e je, iscrpljen nakon osvajanja tri Gren slem titule zaredom (Australijen Open, "Rolan Garos", Vimbldon) došao u Tokio sa velikom željom da najzad uzme olimpijsko zlato i napadne takozvani "Golden Slem".

No, ni ovoga puta nije mu se dalo.

Nenormalni vremenski uslovi (ogromna vrućina i vlažnost vazduha), totalni bezobrazluk organizatora što se tiče termina igranja mečeva, uz posebno nepoštovanje prema najboljem sportisti planete, nedostatak publike na tribinama, izostanak pomoći svog tima na koju je navikao - sve su to faktori koji su uticali da Novak "pukne" u polufinalu kod vođstva 6:1, 3:2 (brejk prednosti) protiv Saše Zvereva.

Sav taj splet nesrećnih okolnosti posle je pruzrokovao i totalni psihički i fizički krah arpskog asa u borbi za bronzu protiv Pabla Karenja Buste, kao i povlačenje iz duela miks dubla koji je Đoković trebao da odigra sa Ninom Stojanović, takođe u okršaju sa bronzanu medalju.

Ukratko, Nole je u Japanu "mnogo hteo, mnogo započeo", ali je telo ovoga puta bilo slabije od glave, jednostavno, otkazalo je poslušnost usled velikog premora i raznih povreda.

Sličnu tužnu sudbinu imala je i velika atletska šampionka Ivana Španović.

Iako je povređena doputovala u Japan, Zrenjaninka je bila najbolja u kvalifikacijama sa preskočenih sedam metara, što bi u finalu bilo dovoljno za zlato.

Nažalost, skočila je Ivana 9 cm manje (6,91m) i završila na baksuznom četvrtom mestu i to u nikad slabijoj konkurenciji.

Na kraju, naša trenutno najbolja strelkinja Zorana Arunović zauzela je četvrto mesto u miksu sa Damirom Mikecom.

Zorana je bila baksuzna i u pojedinačnoj konkurenciji, jer je ostala bez finala na užasnom devetom mestu. Arunovićeva je bila najbolja u prvom delu kvalifikacija, a onda je na kraju imala isti rezultat kao još četiri takmičarke i jedina je ostala bez finala jer je imala najmanje "desetki" (centara mete).

Bez medalje su ostali i trofejni veslači Miloš Vasić i Martin Mačković, koji su u finalu zauzeli peto mesto u disciplini dvojac bez kormilara. Treba napomenuti da je Miloš (suprug naše košarkašice Sonje Vasić), takođe zakačio korona virus neposredno pre Olimpijade i samim tim nije bio u stanju da da svoj maksimum u Japanu, što nas je koštalo još jedne medalje.

Zaista puno malera za Srbe, moglo se lako da nekih 13-15 medalja, ali ni devet nije toliko loš rezultat.