Završene su 31. letnje Olimpijske igre, koje su održane u Rio de Žaneiru. Srpski olimpijski tim je imao očajan start, ali izvanredan finiš, pa smo na kraju sa osam medalja (dva zlata, četiri srebra, dve bronze) u ukupnom poretku zemalja na odličnom 32. mestu.
Najzaslužniji za ovaj uspeh Srbije je rvač Davor Štefanek. Subotičanin ne samo da je osvojio zlatnu medalju, već je podigao "iz pepela" srpski olimpijski tim, kada se činilo da ćemo na ovim Igrama doživeti težak debakl. Posle Davorovog podviga, krenulo nam je dobro gotovo u svim sportovima, pogotovo u kolektivnim, gde smo ostvarili stopostotan učinak. Četiri naše reprezentacije donele su nam isto toliko medalja, pa je od Srbije u najvažnijim sportovima, gde se takmiče selekcije, a ne pojedinci, uspešnija samo Amerika. Zaista podvig za pamćenje, kojeg ćemo se uvek rado sećati i pominjati ga, kad god se govori o srpskom sportu.
Od naših reprezentacija najprijatnije iznenađenje su odbojkašice, koje su igrale izvanredno i velika je šteta što veličanstvene partije u Riju nisu krunisale zlatnom medaljom. U svakom slučaju, četvrtfinalna pobeda nad prvakom Evrope, Rusijom i polufinalna nad aktuelnim svetskim prvakom, Amerikom, spadaju u najveće uspehe u istoriji srpskog sporta.
U košarci smo ostvarili velelepan uspeh, medalja je osvojena u obe konkurencije. Devojke su prijatno iznenadile, dok se od košarkaša odličje možda i očekivalo. Rezultat je zaista fantastičan, ali obe naše selekcije nisu oduševile igrom. Košarkašice su dobro odigrale samo u četvrtfinalu protiv Australije i koliko-toliko u borbi za bronzu protiv Francuske, nisu bile ni na približnom nivou kao na Evropskom prvenstvu, kada su osvojile titulu. No, dobra taktika Marine Maljković i velika borbenost devojaka kompenzovale su poprilične slabosti u našoj igri, tako da bronzom moramo stvarno biti prezadovoljni.
Isto važi i za izabranike Saše Đorđevića. I kod muškaraca je Australija bila naša "mušterija", jer smo ubedljivo najbolju igru pružili u polufinalu protiv "kengura". Sve ostalo, a pogotovo finalna utakmica protiv Amerikanaca sigurno nije ono što će se pamtiti po dobrom, pa je osvojena srebrna medalja "puna kapa", rezultat iznad prikazanih igara i kvaliteta našeg tima. I ovde je naš selektor najzaslužniji za uspeh. Đorđević je dobro procenio da je sa četvrtog mesta u našoj grupi najlakši put do medalje, taktizirao je, namerno smo izgubili meč protiv Francuske i tako izabrali za rivala u četvrtfinalu Hrvatsku (mogla je biti i na ovom šampionatu očajna Litvanija), a izbegli moćnu Španiju, realno jaču ekipu od nas, koja je na kraju jedva došla i do bronze.
Slično Đorđeviću, postupio je hrvatski selektor Ivica Tucak u vaterpolu. Namerno su "barakude" izgubile od autsajdera Francuske, da bi izbegli Srbiju u četvrtfinalu, jer su vrlo dobro znali da bi to najverovatnije bio kraj sna o medalji u Riju. I pored očajnih igara naših vaterpolista u grupi, kada je to bilo najpotrebnije, u četvrtfinalu sa Španijom, a pogotovo u polufinalu sa Italijom i finalu sa "šahovničarima", Srbi su pokazali da su gospodari ovog sporta i trijumfom u Riju ujedinili sve titule.
I ovde je, sem neospornog ogromnog kvaliteta srpskog nacionalnog tima, presudio doprinos trenera. Selektor srpskih "delfina", Dejan Savić, nijednog trenutka nije gubio glavu, čak i kada nam je, kao prvom favoritu turnira, pretila senzacionalna eliminacija. Tom smirenošću je naš prvi stručnjak uspeo da vrati svoje pulene na pobednički kolosek i na kraju su se naši asovi našli na najvišoj stepenici pobedničkog postolja. To smo, pre Igara, i očekivali, ali "per aspera ad astra" put do zlata, svakako nismo. No, verovatno je ovako i slađe.
U individualnim sportovima, pored Davora Štefaneka, izuzetan uspeh ostvarili su kajakaši Marko Tomićević i Milenko Zorić, koji su osvojili srebrnu medalju u trci dvoseda na 1000 metara. I ovde su naši asovi bili velemajstori taktike, na pola trke bili su tek šesti, a ubitačnim veslanjem u finišu umalo nisu nadoknadili ogromnu prednost Nemaca i stigli do zlata.
Zlato je "za dlaku" izmaklo i našoj mladoj takmičarki u tekvondou, Tijani Bogdanović, koja je, vrlo verovatno, pokradena od sudija u finalnom meču sa Korejkom. I pored protesta našeg selektora, navodno, nijedna od 11 kamera nije dala pravu sliku događaja u poslednjoj sekundi meča, kada je Tijani uskraćen pobednički poen. Sve je ličilo na finalnu trku Čavić-Felps iz Pekinga, kada je naš as bio bar nekoliko stotinki brži od najtrofejnijeg sportiste u istoriji, ali je sponzor Amerikanca, Omega, ujedno i merač vremena na Olimpijadama, presudila kontra onoga što je ceo svet video.
I Ivana Španović, iako je osvojila prvu medalju za našu zemlju u atletici posle posta dugog čak šest decenija, nije bila previše srećna osvajanjem bronzanog odličja. Naravno, kada se zna da naša heroina dominira u skoku udalj poslednjih par godina i stalno popravlja svoje rekorde. Nažalost, ni to nije dovoljno da se osvoji zlato na nekom velikom takmičenju gde učestvuju Amerikanke, koje tako dobro "tempiraju formu", da baš tada skoče po pola metra duže nego u celoj sezoni.
Suma sumarum, osam medalja je veliki uspeh Srbije. Moglo je i bolje, baksuzni smo bili u dva izuzetno trofejna sporta, tenisu i streljaštvu. Svi naši teniseri su otišli povređeni u Brazil i plus su imali nenormalno težak žreb, možda smo eventualno mogli do medalje u miksu, da Ana Ivanović nije ranije otputovala iz Rija. Strelci su zaista razočarali, samo jedno finale i sedmo mesto Bobane Veličković sigurno nije zadovoljavajući rezultat. U streljačkim takmičenjima smo takođe imali nekoliko malera, gde je našim takmičarima za malo izmaklo finale (9, 11 i 12. mesto). Užasan žreb koštao je medalje i olimpijsku šampionku u tekvondou iz Londona, Milicu Mandić, kao i džudistu Aleksandra Kukolja.
Bilo kako bilo, posle nekoliko neuspešnih Olimpijada, Srbija se vratila u sam vrh svetskog sporta, gde nam je, po talentu, i mesto. Međutim, kao što je apostrofirao i naš zlatni vaterpolista Andrija Prlainović, ako dozvolimo da nam se klubovi ugase, a ta opasnost je izuzetno realna, neće više biti ni ovakvih uspeha. Tako da država mora pod hitno da se pozabavi ovim problemima, da bi sport i dalje bio naš brend po kome smo prepoznatljivi u celom svetu.
