U Glazgovu je završen dvoranski atletski šampionat Evrope.

Srbija je osvojila dve medalje, jedno zlato i jednu bronzu.

Ivana Španović potvrdila je status jedne od najboljih atletičarki današnjice. Naša sportska heriona postala je treći put zaredom šampionka "Starog kontinenta" u skoku u dalj u dvorani.

Ovaj veliki uspeh srpske atletike upotpunjen je bronzanim odličjem mladog Strahinje Jovančevića u istoj disciplini.

Strahinja je skokom od osam metara i tri santimetra postao i novi državni rekorder Srbije u skoku u dalj u dvoranskim uslovima.

Ivana je nastavila neverovatan kontinuitet osvajanja medalja na gotovo svim velikim takmičenjima na kojima je nastupila u poslednjih sedam godina otkad je seniorka, a bila je isto tako ubedljiva i u juniorskoj konkurenciji.

Treće uzastopno dvoransko zlato Španovićevu je stavilo u red najboljih skakačica u dalj u istoriji evropske "kraljice sportova".

Da podsetimo, Zrenjaninka je bila najbolja i u Pragu 2015, tada sa pobedničkim skokom od 6,98 metara, u Beogradu 2017. godine sa rekordom Srbije od 7,24 metara, što je jedan od najboljih skokova ikad u zatvorenom prostoru što se tiče atletičarki (treći svih vremena) i sada u Glazgovu sa 6,99 metara.

Skok manji od sedam metara je svakako daleko ispod Ivaninih maksimalnih mogućnosti, ali bio je sasvim dovoljan za najvišu stepenicu pobedničkog postolja, u, ruku na srce, nešto slabijoj konkurenciji.

No, ne treba zaboraviti da se Španovićka oporavila od neugodne povrede i da svakako u glavnom gradu Škotske nije bila spremna ni psihički ni fizički da pruži maksimum.

Zato je zlato osvojeno "sa pola snage" svakako još veći podvig.

Ivana je, posle svih navedenih nedaća, svakako bila zadovoljna trijumfom i novom zlatnom medaljom, a preostala dva odličja takođe su pripala takmičarkama iz slovenskih zemalja.

Srebro je otišlo u Belorusiju, pošto je drugo mesto zauzela Nastasja Mirončuk-Ivanova, a bronza u Ukrajinu, zahvaljujući Marini Beh.

Od Španovićeve je po broju zlatnih odličja na najvećim smortrama evropske atletike sada uspešnija samo legendarna Nemica Hajke Dreksler (4), dok je Srpkinja po broju titula pretekla i svetsku rekorderku, Ruskinju Galinu Čistjakovu, koja je dva puta bila najbolja na atletskim šampionatima "Starog kontinenta" u zatvorenom prostoru.

Mladi Strahinja Jovančević je veliko prijatno iznenađenje u Glazgovu.

Ovaj 26-godišnjak rođen u Beogradu svakako nije bio u krugu favorita za osvajanje medalja, pa je time i njegov podvig veći.

Skok od preko osam metara, novi nacionalni rekord naše zemlje (8,03 metara) i bronzano odličje za Jovančevića - zaista fantastičan uspeh za ovog mladića i svakako podsticaj da u daljem otku karijere možda ostvari i veće domete.

Zahvaljujući Ivani i Strahinji bio je ovo još jedan uspešan šampionat za srpsku atletiku, ali svakako brine to što nemamo nikakav napredak u trkačkim disciplinama.

Amela Terzić je uspela da se plasira u finale discipline trčanje na 1500 metara, ali nije imala snage za neki zapažen rezultat, iako je veći deo trke prvovela na dobrom trećem mestu u finišu je totalno posustala.

Nikakvo čudo, jer je i atletičarka iz Novog Pazara kuburila sa povredama u prethodnom periodu.

Čini se i da se sa njom nedovoljno dobro radi i da njeni odlični rezultati iz juniroske konkurencije nikako ne dobijaju potvrdu otkada je seniorka, što je svakako greška i odgovornost Atletskog saveza Srbije.

Najuspešnija nacija u Evropi drugi put zaredom je Poljska, naravno, sve zbog suludih sankcija Rusiji, koje ne samo da pogađaju najveću zemlju sveta, već utiču i na znatno smanjenje kvaliteta svih sportskih nadmetanja.