Srpski vaterpolisti su novi-stari šampioni Evrope!
Srbija je, nakon izvođenja peteraca, uspela da savlada u finalu Evropskog šampionata u Barseloni domaćina Španiju sa 12:10 (7:7 u regularnom toku, po četvrtinama: 0:1, 3:3, 3:2, 1:1; penali 5:3).
Naša zemlja je apsolutni vladar evropskog vaterpola već gotovo dve decenije. Poslednji put smo ostali bez medalje na najvećoj smotri evropskog vaterpola davne 1999. u Firenci. Otad kreće totalna srpska dominacija, na narednih devet prvenstava "Starog kontinenta" čak sedam titula (pet kao Srbija, jedna kao SCG i jedna kao SRJ), uz još po jedno srebro i bronzu.
Učinak bolji od svih ostalih evropskih selekcija zajedno za poslednjih 20 godina!
Novo zlato Srbiji doneli su: Branislav i Stefan Mitrović, Gojko i Duško Pijetlović, Dušan Mandić, Viktor Rašović, Sava Ranđelović, Miloš Ćuk, Nemanja Vico, Milan Aleksić, Nikola Jakšić, Filip Filipović (kapiten), Andrija Prlainović i selektor Dejan Savić.
Finalna utakmica nije bila nimalo lepa za gledanje. Naši umorni kako od prethodnih mečeva, tako i od teških i napornih sezona, mnogi i nedovoljno oporavljeni od povreda (Prlainović, Stefan Mitrović), a Španci silno motivisani da dođu do zlata pred domaćom publikom. Ipak, na kraju je kvalitet presudio, a on je "debelo" na strani naše selekcije.
Nije "crvenoj furiji" pomoglo ni loše suđenje Slovenca Margete i Rumuna Aleksandreskua, jedan neregularan gol Španaca (lopta upućena posle isteka vremena) i gomila drugih sumnjivih odluka nije bilo dovoljno da nas poremeti i omete nas na putu do novog zlata.
Izuzetno nervozno su naši započeli finalni duel. Serija promašaja naših najboljih igrača, Filipovića i Prlainovića dala je krila domaćinima, koji su pre početka meča čeznuli za takvim izdanjem Srbije, jer im jedino loš dan "delfina" mogao dati kakvu-takvu šansu za pobedu.
Uvodna deonica završena je fudbalskim rezultatom, 0:1 za Španiju, što je bio i sasvim dobar rezultat za nas imajući u vidu prikazanu igru.
Trgli su se Srbi u drugom kvartalu, i posle vođstva domaćina od 1:3 uspeli da dodđu do egala (3:3). Tada sledi ranije pomenuta velika sudijska krađa, jer je Špancima priznat gol iako je lopta upućena posle isteka vremena, tako da se na veliki odmor otišlo ipak sa minimalnom prednošću ekipe sa Iberijskog poluostrva (3:4).
U nastavku najpre Španci ponovo stiču dva gola prednosti (3:5), ali tada sledi furiozna serija srpskih "delfina" od 3-0 kojom preokreću rezultat i dolaze do prvog vođstva (6:5). U poslednju deonicu ulazi se sa nerešenim ishodom na semaforu (6:6).
U izuzetno nervoznoj i tvdoj poslednjoj četvrtini, obe ekipe postižu samo po jedan pogodak (7:7) i pristupa se izvođenju peteraca.
Svu srpski igrači bili su precizni u penal seriji (Filipović, Prlainović, Aleksić, Mandić, Ćuk), dok kod domaćina promašuje Fernandez i tako naši slave sa 5:3, odnosno 12:10 ukupno.
Za najboljeg igrača šampionata proglašen je naš kapiten Filip Filipović.
Mada je bilo logično da titula MVP-a pripadne nekom od srpskih vaterpolista, iako je Fića već više od deset godina u top 3 igrača planete, možda na ovom prvenstvu naš as i nije toliko briljirao.
Čini se da je ovo laskavo priznanje moglo da pripadne i nekom drugom "delfinu", npr. Milošu Ćuku, koji je obeležio šampionat u Barseloni, bio najefikasniji igrač srpskog tima ili recimo našem prvom golmanu Branislavu Mitroviću, koji je fantastično branio.
No, kako bilo da bilo, važno da je novo zlato stiglo u Srbiju kao i MVP trofej, a manje je bitno kome je pripao, jer "sve ostaje u porodici", što naša reprezentacija svakako jeste.
Bronzana medalja pripala je Hrvatskoj, koja je u meču za treće mesto pobedila Italiju sa 10:8.
Zlatni srpski vaterpolisti su već stigli avionom u Beograd i dočekani su na surčinskom aerodormu.
Svakako da posle još jednog fantastičnog uspeha "delfina" slede neke dobre stvari za ovaj sport u Srbiji, koji je u velikoj finansijskoj krizi i svi klubovi su nam praktično pred gašenjem.
Govori se o pokrivanju bazena u Vrnjačkoj Banji, gde bi trebao biti reprezentativni trening centar, ali potrebno je znatno više ulaganja ako želimo da naš najtrofejniji kolektivni sport i u budućnosti donosi medalje i radost narodu Srbije.
U konkurenciji dama slavile su Holanđanke, koje su u finalu bile bolje od Grkinja - 6:4.
Bronza je pripala domaćoj selekciji. Španske vaterpolistkinje ubedljivo su nadigrale Mađarice u okršaju za treće mesto - 12:6.
Naredni šampionat Evrope odigraće se upravo u zemlji naših severnih suseda. Budimpešta će 2020. biti domaćin najveće smotre evropskog vaterpola, a Srbija će pokušati da dođe do pete uzastopne titule i tako izjednači upravo rekord Huna.
Mađari su pet puta zaredom bili najbolji, doduše "u doba dinosaurusa", još pre drugog svetskog rata, u periodu 1926-1938.