Košarkaši Srbije osvojili su srebrnu medalju na Evropskom prvenstvu, pošto su u finalu izgubili od Slovenije sa 85:93 (22:20, 25:36, 20:15, 18:22).

Tako je naša zemlja trenutno vicešampion na sva tri velika takmičenja: Olimpijskim igrama, Svetskom i Evropskom šampionatu.

Veliki uspeh, Srbija definitivno jeste "zemlja košarke", jedini na svetu osim Amerikanaca možemo da sastavimo 4-5 kvalitetnih reprezentacija, koje mogu da budu konkurentne na velikim takmičenjima i bore se za mesto na pobedničkom postolju.

Izabranici Aleksandra Đorđevića nisu uspeli da odigraju dovoljno čvrsto u odbrani, nedostajao je povređeni Branko Lazić, a roviti Stefan Jović nije bio ni bleda senka jednog od najzapaženijih igrača prethodnog izdanja Evrolige, praktično je igrao sa jednom nogom. Tako da, imajući u vidu i sve hendikepe koji su snašli srpsku košarkašku selekciju ovog leta, izostanak sedam-osam fantastičnih igrača, srebrna medalja je možda i nerealno dobar rezultat, iznad svih očekivanja.

Naravno, naš narod uvek želi zlato, ali ovoga puta je to bila gotovo "nemoguća misija".

Finalni meč protekao je u znaku jednog igrača, pleja Slovenije Gorana Dragića. Igrač Majami Hita odigrao je utakmicu života i sa čak 35 koševa (9/15 dvojke, 3/7 trojke, 8/9 penali), čak sedam uhvaćenih lopti, tri asistencije i dve "krađe" za indeks korisnosti 33, praktično sam pobedio Srbiju. Fantastičan je bio i Klemen Prepelič (21p, 4sk, 3as), a veoma dobar bio je i naturalzovani Amerikanac, igrač Reala u dresu "zmajčeka", Entoni Rendolf (11p, 4sk, 2as, 1ol, 3blk).

Slovenački centri Gašper Vidmar i Žiga Dimec bili su potpuno neprimetni, za ceo meč postigli su ukupno dva poena, ali, nažalost ni Boban Marjanović i Ognjen Kuzmić nisu bili preterano raspoloženi u finalu (po 6 koševa obojica), tako da nismo iskoristili na pravi način našu najveću prednost, što nas je, uz neverovatnu igru Dragića, koštalo poraza.

Činjenica je i da je suđenje u finalu bilo katastrofalno i uglavnom na našu štetu, ali bilo bi pogrešno da u tome tražimo neki izgovor. I ovako oslabljeni imali smo šansu da trijumfujemo, ali smo posustali u finišu utakmice, par bezveznih grešaka, nekoliko promašenih penala i zlato je zasluženo otišlo u Sloveniju.

Zbog izuzetnih igara na celom šampionatu, koji je Slovenija završila bez poraza (9-0 skor), Goran Dragić je potpuno zasluženo poneo laskavu titulu najkorisnijeg igrača takmičenja (MVP). Slovenački as srpskog porekla beležio je u proseku 22,6 poena po meču, 4,4 skoka i 5,1 asistenciju i bio pravi lider pobedničkog tima. Njegova partija u finalu je jedns od najboljih u istoriji evropske košarke, u jednom trenutku delovalo je da će ugroziti rekord Saše Đorđevića iz legendarnog finala Eurobasketa 1995. u Atini sa Litvanijom (41 poena, trojke 9/12).

U srpskom timu, po običaju, najefikasniji je bio Bogdan Bogdanović, koji je i na celom prvenstvu bio ključni čovek u srpskoj reprezentaciji i najzaslužniji je za osvojenu srebrnu medalju. Bogdan je u finalu ubacio 22 poena, imao četiri uhvaćene lopte i pet uspešnih dodavanja, ali videlo se da nije bio svež, da nije u najboljem izdanju. Povreda Jovića uticala je da naš as mora mnogo više da radi, da bude i bek i plej i da daje više u odbrani, što mu je oduzelo snagu i uticalo da bude manje precizan u šutu.

Nažalost, u finalu Bogdan nije ni imao adektvatnu pomoć saigrača. Jedini raspoloženi bili su još kapiten Milan Mačvan (18p, 5sk, 3as, 1ol) i Vladimir Lučić (9p, 8sk, 2as, 1ol, 1blk), svi ostali bili su ispod svog nivoa.

Bogdanović se zasluženo našao i u prvoj petorici šampionata. Prosečno je košarkaš Sakramento Kingsa ubacivao 20,4 koša po meču, uz 3,6 skokova i 5 asistencija, dakle naš je završio prvenstvo sa veoma sličnim učinkom kao MVP Dragić.

Pored Dragića i Bogdana, u Top 5 igrača šampionata, našli su i ruski "čovek-tim" Aleksej Šved, koji je i najbolji strelac (24,3 poena u proseku), zatim najveći talenat evropske košarke Luka Dončić (Slovenija) i španska legenda Pau Gasol. Objektivno, mesto starijeg brata Gasola trebao je tu biti mlađi Mark, koji je mnogo bolje igrao na ovom šampionatu "Starog kontinenta". Pau se provukao na "staru slavu", možda kao MVP prošlog prvenstva na kojem je Španija osvojila titulu.

Ekipa sa Iberijskog poluostrva je i najveće razočaranje, pošto su došli kao apsolutni favoriti, a na kraju su jedva stigli do bronze. Španci su u meču za treće mesto pobedili Rusiju takođe sa 93:85 (identičnim rezultetom kao i Slovenija Srbiju u finalu), što je jedan pravi sportski kuriozizet.

Ako se gledaju samo igre i rezultati na Evropskom prvenstvu, onda je najbolji trener bez sumnje Igor Kokoškov, Srbin na klupi slovenačkog nacionalnog tima.

Slovenci je igraliubedljivo najbolju i najatraktivniju košarku, ostvarila svih devet pobeda i zasluženo se okitila zlatnom medaljom.

Tako da je stručnjak rodom iz Banatskog Brestovca svakako pokazao da je veliki majstor svog posla, jer je Slovenija na FIBA listi evropskih selekcija na tek devetom mestu (prva je Španija, druga Srbija) i sigurno da je trijumf "janeza" veliko iznenađenje, za koje ogromne zasluge ima i srpski trener.

Međutim, ako se gleda ko je sa kakvim sastavom postigao rezultat, onda je svakako najbolji naš selektor Saša Đorđević. Legenda srpske košarke još jednom je napravio čudo, baš kao kada je ubacio trojku u poslednjoj sekundi za Partizan i doneo mu titulu klupskog prvaka Evrope i to ponovio još ko zna koliko puta, uključujući i čuveni meč sa Hrvatskom.

Ovoga puta je "Sale nacionale" uspeo da nadoknadi nenadoknadivo, izostanak sedam-osam trofejnih igrača (Kalinić, Nedović, Simonović, Raduljica itd), među kojima su i zvezda NBA lige Nikola Jokić i najbolji igrač Evrope Miloš Teodosić.

Bez takvih asova bilo koja evropska selekcija doživela bi težak debakl, možda se vratila kući nakon prve faze takmičenja, ali Đorđević je pokazao da je neuništiv, ne samo kao igrač nekada, već i kao trener. Stvorio je novu reprezentaciju, ubedio momke da vrede i da mogu da se bore za medalju, a ta vera je srpski nacionalni tim dovela do druge stepenice pobedničkog postolja.

Kako "u svakom zlu ima i ponešto dobro", tako je i ovo srebro na neki čudan način bolje od zlata koje bismo najverovatnije uzeli da smo bili kompletni. Ispalo je da Srbija ima ubedljivo najveći izbor igrača od svih evropskih zemalja i da će za naredna takmičenja Saša Đorđević biti na "slatkim mukama" kada bude trebao da odredi 12-oricu, jer svi srebrni iz Istanbula sa pravom mogu da računaju na mesto u timu, a vratiće se mnogi povređeni asovi, plus stasavaju generacije talentovanih mladih igrača.

Zato za budućnost srpske košarke ne treba nimalo brinuti, trofejni niz će se nastaviti.