Fudbalska reprezentacija Francuske novi je prvak sveta, pošto je u finalu Mundijala u Rusiji bila bolja od selekcije Hrvatske - 4:2 (2:1).

To je drugi trijumf Francuza na Svetskim prvenstvima u fudbalu, najbolji su bili i kao domaćini 1998. godine. Tada su imali neuporedivo jaču ekipu, predvođenu legendarnim Zinedinom Zidanom.

"Galski petlovi" su do titule u Rusiji došli bez poraza, sa šest pobeda i uz samo jedan remi (u grupnoj fazi, 0:0 sa Danskom).

Osvajač ovogodišnjeg Mundijala slavio je sa 1:0 protiv Perua i 2:1 protiv Australije u grupi C.

Argentinu su izbacili sa 4:3 u osmini finala, Urugvaj sa 2:0 u četvrtfinalu i Belgiju sa 1:0 u polufinalu.

Kada posmatramo samo rezultate, reklo bi se da su se Francuzi prošetali do titule, međutim, na terenu stvari nisu tako izgledale.

"Trikolori" uopšte nisu oduševili igrom, ni u jednoj utakmici nisu nešto posebno dominirali, ali su se predstavili kao ozbiljan takmičarski tim koji je sposoban da bude za gol bolji od protivnika.

U eri neinteresantnog, industrijskog fudbala, selekcija Francuske se pokazala kao najbolji produkt takvog poimanja "najvažnije sporedne stvari na svetu" i zato je zasluženo na svetskom tronu.

U šampionskom timu jedini je oduševio mladi Kilijan Mbape. Ovaj 19-godišnjak je, bez sumnje, neverovatan talenat, koji poseduje i brzinu sprintera i lucidnost neophodnu za velikog fudbalera.

Igrač Pari Sen Žermena zasluženo je proglašen za najboljeg mladog fudbalera Mundijala u Rusiji.

Velike zasluge za trijumf Francuske ima i selektor "galskih petlova", Didije Dešan, koji je ostvario san i posle igračke titule na domaćem terenu 1998. godine i kao trener podigao "zlatnu boginju".

Dešan je stvorio ekipu ratnika, koja ne "umire u lepoti", već ima "rudarski" pristup fudbalu. U odbrani su bili veoma sigurni, sa malim brojem kikseva, zahvaljujući izuzetnoj fizičkoj pripremljenosti igrača veznog reda, pre svih Kantea, Matuidija i Pogbe, koji su pokrivali ogroman deo terena. Kada bi postigli gol, Francuzi su bez većih problema znali da sačuvaju stečenu prednost. U napadu nisu srljali, već su čekali greške protivnika i iz brzih kontri preko Mbapea dolazili do pogodaka.

Glavni organizator igre Francuza bio je kapiten Antoan Grizman. Igraču madriskog Atletika dodeljena je bronzana lopta za trećeg najboljeg fudbalera Mundijala u Rusiji.

Najrprijatnije iznenađenje Svetskog prvenstva je svakako selekcija Hrvatske, koja je osvajanjem titule vicešampiona planete ostvarila svoj najveći uspeh u istoriji.

Bili su Hrvati treći upravo na pomenutom Mundijalu u Francuskoj 1998, tada sa znatno zvučnijim imenima predvođeni zlatnim "čileancima" Šukerom, Prosinečkim, Bobanom, Jarnijem, ali je ova ekipa u Rusiji uspela da se popne i stepenik više.

Zaista neverovatan podvig za zemlju od samo nešto više od četiri miliona stanovnika.

Za najboljeg igrača Mundijala izabran je kapiten Hrvatske, Luka Modrić. Igrač Real Madrida, sa kojim je postao četiri puta klupski prvak Evrope, najzaslužniji je za plasman "vatrenih" u finale Svetskog prvenstva.

Modriću je glavni konkurent u borbi za "zlatnu loptu" bio belgijski reprezentativac, Eden Azar.

Igraču Arsenala je na kraju pripalo drugo mesto i "srebrna lopta".

I Belgija je veliko prijatno iznenađenje šampionata, to je takođe državica za koju je treće mesto na svetu u najpopularnijem sportu, fudbalu, fantastično dostignuće. Belgijanci su igrali najatraktivnije i najefikasnije, zabeležili su šest pobeda i samo jedan poraz, od šampiona Francuske, i bili pravo osveženje na inače jako slabom Mundijalu.

Četvrto mesto pripalo je Engleskoj, ali teško je reći zasluženo. "Gordi Albion" bio je jak samo protiv fudbalskih analfabeta iz "banana " države, Paname, nezasluženo je došao do trijumfa protiv Tunisa od 2:1 (u zaustavnom vremenu), a treći trijumf zabeležili su protiv Švedske (2:0) u četvrtfinalu. Englezi su dva puta poraženi od Belgije (u grupi 0:1 i u borbi za treće mesto 0:2), od Hrvatske su izgubili polufinale sa 1:2  nakon produžetaka, a Kolumbiju su prošli na penale u osmini finala, uz ogromnu pomoć Fortune, jer su ih Južnoamerikanci nadigrali.

Sve u svemu, neubedljiv nastup Engleza, kojima je "drvena medalja" prava premija u odnosu na prikazane igre.

U smešnom engleskom timu jedini se istakao Hari Kejn, koji je sa šest pogodaka osvojio "zlatnu kopačku" Mundijala.

Nije ni napadač Totenhema nešto posebno odigrao u Rusiji, tri gola je dao sa "bele tačke".

Sem toga, pola svojih pogodaka postigao je protiv "šeširdžija" iz Paname.

Po četiri pogotka, na inače prilično efikasnom prvenstvu, postigli su Romelu Lukaku (Belgija), Kilijan Mbape i Antoan Grizman (Francuska), Denis Čerišev (Rusija) i Kristijano Ronaldo (Portugalija).

Za najboljeg golmana proglašen je Belgijanac Tibo Kurtoa.

Možda je "zlatnu rukavicu" više zaslužio čuvar mreže "šahovničara" Danijel Subašić, koji je dva puta presudio u penal serijama svojim izuzetnim odbranama (protiv Danske u osmini finala i Rusije u četvrtfinalu).

Ipak, presudili su neki statistički parametri, a ne stvarni doprinos golmana rezultatima svog tima.

Srbija je sa jednom pobedom (protiv Kostarike 1:0) i dva poraza (Švajcarska 1:2, Brazil 0:2) takmičenje okončala u prvoj fazi i na kraju završila na deobi 22. mesta sa prethodnim svetskim prvakom, Nemačkom ("panceri" su imali identičan učinak).

Slaba uteha, nastup "orlova" može se oceniti onom narodnom "gde si bio - nigde, šta si uradio - ništa". Niti smo ostvarili željeni rezultat, plasman u nokaut fazu, niti smo prikazali dobre igre, niti smo afirmisali neke mlade fudbalere.

Delovalo je da je naša reprezentacija kondiciono ubedljivo najslabije pripremljena od svih selekcija na Mundijalu, drugo poluvreme protiv Švajcarske i gotovo ceo meč protiv Brazila nisu ličili ni na šta.

A pokazalo se da to nisu tako jake ekipe kako se nama činilo ("u strahu su velike oči"). I "sajdžije" i "karioke" nisu se proslavile u noakut fazi, veoma brzo su "spakovali kofere".

Prelaznu ocenu u srpskom timu zaslužili su samo golman Vladimir Stojković, vezista Dušan Tadić i napadač Aleksandar Mitrović, a delimično i kapiten Aleksandar Kolarov, ako ništa drugo zbog prelepog gola protiv Kostarike, jednog od najatraktivnijih na Mundijalu.

Niko od naših nije potpuno razočarao, ali su srpski ljubitelji fudbala previše očekivali od Sergeja Milinkovića-Savića, no ovaj mladi igrač iz čuvene "novozelandske" generacije svetskih omladinskih šampiona još nije dovoljno zreo da bi bio lider srpske seniorske reprezentacije, niti mu je trebalo dodeliti takvu ulogu.

A setimo se da je upravo iz tog razloga šokantno otpušten iskusni selektor Slavoljub Muslin, pod čijim vođstvom smo osvojili prvo mesto u kvalifikacionoj grupi i plasirali se na Mundijal u Rusiji.

Umesto iskusnog Muslina, FSS je poverenje ukazao početniku Mladenu Krstajiću?!

Tako nešto je zaista moguće samo u "zemlji čuda", Srbiji.

Još jednom se potvrdila narodna mudrost - "kako seješ, tako i žanješ".

Rusi su bili fantastični organizatori Svetskog prvenstva, verovatno najbolji u istoriji.

Sve je bilo kako treba, osim što je viđeno malo dobrog fudbala.

Domaća selekcija je ostvarila veliki uspeh plasmanom u četvrtfinale, a "baćuške" su do tog podviga stigle i pored debelog manjka kvaliteta, ali uz veliku želju, volju i borbenost. Malo je nedostajalo da se plasiraju u polufinale, ali su pali na "penal-ruletu" protiv Hrvatske.

U svakom slučaju, Rusija je nastupila kao najslabije rangirana selekcija na FIFA listi, a ostvarila je odličan rezultat.

Razočaranja je bilo puno, a najveća su svakako Nemačka, Argentina i Brazil, koji su bili totalno neprepoznatljivi.

Italija i Holandija nisu se ni kvalifikovale, kao ni Čile i SAD, pa nije čudo da je viđen jedan od najslabijih Mundijala u istoriji.

Naredno Svetsko fudbalsko prvenstvo je za četiri godine (2022) u Persijskom zalivu.

Domaćin je jedna od najbogatijih zemalja sveta, Katar.